Beograd – U Srbiji 70 odsto kompanija ima usvojenu Strategiju zaštite životne sredine, društva i upravlјanja (ESG strategiju).
Jedan od pet ključnih izazova s kojima se suočavaju kompanije je ograničena vidljivost i kontrola nad emisijama u lancu snabdevanja.
To su pokazali rezultati analize „Uvidi o politikama i aktivnostima kompanija u oblasti ESG-a i održivosti“ koju je sprovela Američka privredna komora u Srbiji.
Viši menadžer u ESG timu kompanije EY Danko Kalkan istakao je i da je 81 odsto kompanija koje su učestvovale u istraživanju izjavilo da integriše ESG faktore u svoje poslovanje, ali da su neki od glavnih izazova pri formulisanju tih strategija nedostatak kapaciteta u pogledu ljudskih resursa i budžeta potrebnih za praćenje kao i da će glavne oblasti investiranja u narednom periodu biti obuka i edukacija zaposlenih.
„Glavni razlozi za bavljenje temama ESG-a i održivosti koje kompanije navode su sticanje konkurentske prednosti i jačanje odnosa sa kupcima„, rekao je Kalkan.
“Prve tri prioritetne teme koje kompanije prepoznaju kao izazove, smanjenje GHG gasova sa efektom staklene bašte, energetska efikasnost i upravljanje otpadom„, dodao je Kalkan.
Klimatolog Vladimir Đurđević izneo je podatak da je Srbija u godinama kada su se dogodile ekstremne suše ili poplave imala najmanji rast BDP i da je u tim, kako navodi, lokalnim šokovima nastala šteta od sedam do osam milijardi dolara.
„Današnja vrednost BDP u Srbiji je za oko 10 odsto manje nego što bi bila da nije bilo ovih šokova. To je najočigledniji primer koliko klimatske promene utiču čak i na naš svakodnevni život„, naveo je Đurđević.
Đurđević dodaje da postoje dve opcije u zagrejavanju planete, a to su da se zagreje za jedan ili četiri stepena, pri čemu bi zagrevanje od 4 stepena izazvalo da se osam puta u toku dekade desi suša što se, prema njegovim rečima, desilo u 2024. godini.
Direktorka Svetske fondacije za prirodu WWF Nataša Kalauz naglasila je da je preko 50 odsto globalnog BDP u ovom trenutku u direktnoj korelaciji sa stanjem na planeti i u prirodi.
„Ovo više nije tema koja se ne tiče poslovnog sektora. Firme same prijavljuju da stanje u prirodi i klimatske promene utiču direktno na njihovo poslovanje kroz finansijske gubitke. Mi iz WWF smatramo da je poslovni sektor važan u pokretanju pozitivne budućnosti u prirodi„, rekla je Kalauz.
Kalauz je zaključila da je cilj na globalnom nivou da 2030. bude zaštićeno 30 odsto Zemljine površine, a da Srbija trenutno pod zaštitom ima samo 6 odsto teritorije i na kraju svog izlaganja istakla da na svakih sat vremena izumre jedna životinjska vrsta na zemlji.
