Beograd – Projekat „Puls Evrope – medijske posete EU“ i časopis „Ekolist2“ predstavli su publikaciju „Zeleni puls Evrope br. 2“, koji je posvećen isključivo „zelenim temama“.
Programski menadžer za zaštitu životne sredine u Delegaciji EU Srbiji Antoan Avinjon je rekao da je EU investirala u Srbiji 600 miliona evra u prethodnih 10 godina u zajedničke projekte u oblasti ekologije.
Prvi put su u „Ekolistu“ objavljeni i tekstovi koji se odnose na „zelene teme“ iz Srbije.
Časopis „Ekolist“ i projekat „Puls Evrope“ u Srbiji finansira EU, a u ovom broju su predstavljeni tekstovi novinara iz Srbije koji su posetili 12 zemalja EU, kako bi otkrili dostignuća, probleme i rešenja u oblasti cirkularne ekonomije, obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti, očuvanja biodiverziteta i ozelenjavanja i očuvanja prirodnih resursa.
Programski menadžer za zaštitu životne sredine i klimatske promene u Delegaciji EU u Srbiji Antoan Avinjon rekao je da je EU investirala mnogo u zaštitu životne sredine, ali da to nije dovoljno i da je potrebno da se još na tome radi.
Dodao je da se posledice zagađenja vazduha u Srbiji mogu osetiti i da je to posledica korišćenja uglja i drugih energenata čijim sagorevanjem se zagađuje vazduh i istakao da Srbija radi na tome da to promeni.
„Investiramo novac u te stvari. Važno je da to ubrzamo. Da bi se ubrzala energestka efikasnost, mora da postoji politička volja i liderstvo i na tome radimo ovde u Srbiji. Promene su moguće. EU je investirala u Srbiji prethodnih 10 godina 600 miliona evra, a država 200 miliona evra kroz zajedničke projekte„, rekao je Avinjon.
Dodao je da EU prošle nedelje otvorila novi paket projekata koji se odnose na klimatske akcije, cirkularnu ekonomiju i preradu otpada, kao i na kupovinu.
Istakao je da je važno da se Srbija uskladi sa Pariskim sporazumom o klimatskim promenama, kako bi se smanjilo zagrevanje zemlje i da to uvodi Srbiju u tokove klimatskog delovanja.
Vođa projekta „Puls Evrope – medijske posete EU“ Marina Rakić rekla je u uvodom obraćanju da je cilj bio da se kroz posete zemljama EU predstave dobri primeri prakse zaštite životne sredine, ali da se za razliku od prvog broja u ovom časopisu mogu naći i dobri primeri iz Srbije.
„U četiri godine koliko naša priča traje, najveći deo tekstova, trećina medijskih se odnosi na ‘zelene teme’. To nije samo zaštita životne sredine, to je borba protiv klimatskih promena, cirkularna ekonomija, održiva poljoprivreda i zaštita biodiverziteta„, rekla je Rakićeva.
Dodala je da je zaštita životne sredine u vrhu svih tema u Srbiji i EU, i da to tako treba i da bude.
Novinar „Blica“ Branko Janačković je govoreći o iskustvima u Švedskoj i o razlikama između Srbije i Švedske po pitanju zaštite životne sredine, rekao da je imao prilike da vidi koliko Švedska ulaže i radi na tome.
Dodao je da je primetio da se u ovoj zemlji koristi veliki broj bicikla i trotineta i da je imao da prilike da se upozna sa načinima kako se čuva životna sredina.
„Imali smo prilike da vidimo jedan mali grad u kome je i napravljen prvi reciklažni tržni centar, koji je postao sinonim za ekologiju u Švedskoj. Prvo je planirano da bude prostor gde će građani donositi svoj otpad, a kasnije je izrastao u pravi tržni centar koji prihoduje dva miliona evra, gde je čak i Ikea otvorila svoje prodavnice„, dodao je on.
Naveo je da su novinari imali prilike da vide i fabriku za prečišćavanje voda, i tu se ne prečišćava samo voda, već se pravi bio gas za pokretanje gradskog saobraćaja.
Žarko Vukomonović je u ime projekta „EU4 Green“, govoreći o projetima i o tome šta je sve urađeno, istakao da je pre svega rađeno na podršci koji podrazumeva izgadu nacionalnog plana za odlaganje otpada koji je jedan od najvažnijih dokumenata.
„U daljim aktivnostima koji se odnose na cirkularnu ekonomiju radiće se na primeni znanja i razmeni iskustva među zemljama Zapadnog Balkana, jer je to bitna tema za ceo ovaj prostor, u smislu primene sistema zaštite vazduha, vode, zemljišta„, rekao je on. Dodao je da se radi i na aktivnostima i dokumenatima koji obavezuju sve zemlje EU da se smanje emisija štetnih gasova do 2030. godine.
