Beograd – Iako se poslednjih godina povećava broj ličnih pratilaca dece sa invaliditetom, i dalje je velika nesrazmera između njihovog broja i broja dece koja školu pohađaju po individualnom obrazovnom planu.
Podaci Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja pokazuju da je usluga lični pratilac deteta prisutna u 108 loklanih samouprava ili u 67,1 odsto.
Lični pratioci deteta sa smetnjama u razvoju i invalididtetom su osobe koje detetu pomažu u oblačenju, održavanju lične higijene, pri hranjenju, pomažu pri kretanju, korišćenju gradskog prevoza.
Lični pratioci asistiraju detetu pri odlasku i povratku u školu, ponekad borave u učionicama i pomažu im tokom nastave. Lični pratioci pružaju podršku detetu sa invalididtetom ili smetnjama u razvoju i u slobodno vreme, u igri i sportu.
Usluga lični pratilac deteta finansira se iz budžeta gradova i opština. Za lokalne samouprava čiji je stepen razvijenosti ispod republičkog proseka, ova usluga se može finansirati i iz budžeta Republike Srbije.
Pre 15 godina, stupanjem na snagu Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, u Srbiji je obrazovanje počelo da se transformiše u inkluzivno. Namera je bila da deca iz osetljivih grupa imaju jednak pristup obrazovanju kao i sva druga.
„Inkluzija je insistirala da sva deca koja imaju smetnje u razvoju budu uključe u redovan sistem, jer su u tom trenutku išli u specijalizovane škole. Te škole su doživljavane kao ustanove koje označavaju, obeležavaju, izdvajaju decu, što inkluzija kao ideja nije podržavala“, kaže Goran Rojević, direktor Humanitarne organizacije „Dečije srce“, ustanove koja je licencirana za pružanje usluge ličnog pratioca dece.
On smatra da u tom trenutku sistem nije bio spreman za naglo uključivanje dece sa invaliditetom i smetnjama u razvoju u redovne škole.
„Tada se shvatilo da podrška ne može da dođe od učiteljice, jer najčešće ima 30 učenika u odeljenju. I dešavaju se situacije da dete istrči na hodnik ili ima potrebu za toaletom i po pet puta u toku časa ili da šeta po učionici i ne može da nađe svoje mesto zbog hiperaktivnosti ili nekog drugog stanja u kome se nalazi“, dodaje Rojević.
Tekst Slađane Grnčarski, u celosti, možete pročitati na sajtu Udruženja novinara Srbije
