Beograd – Povodom započinjanja rada na donošenju novog Zakona o Pravosudnoj akademiji, Društvo sudija Srbije, Alumni klub Pravosudne akademije i Asocijacija sudijskih pomoćnika objavili su zajedničкo saopštenje za javnost.
Zajedničko saopštenje Društva sudija Srbije, Alumni kluba Pravosudne akademije, Asocijacije sudijskih pomoćnika prenosimo u celosti.
Dvogodišnji rok za usklađivanje svih zakona sa ustavnim amandmanima istekao je 9.2.2024. godine, a da Zakon o Pravosudnoj akademiji, odnosno zakon koji bi uređivao obuku u pravosuđu nije donet. S tim u vezi, Ministarstvo pravde je 25.7.2024. godine osnovalo Radnu grupu za izradu nacrta Zakona o Pravosudnoj akademiji i 1. avgusta održalo njen inicijalni sastanak na kome je ukazalo da je potrebno:
ispuniti prelazno merilo u Akcionom planu za Poglavlje 23 koje predviđa „jednu tačku ulaska u pravosuđe“ ali na način da se obezbedi zaštita od neprimerenih uticaja prilikom izbora sudija i tužilaca i sačiniti radnu verziju zakona u što kraćem roku, odnosno do 10.9.2024. godine, zbog čega je članovima Radne grupe ostavljen rok do 25.8.2024. godine da dostave svoje predloge, nakon čega će Ministarstvo pravde samo sačiniti nacrt radne verzije zakona o kojem će se raspravljati na sastanku Radne grupe zakazanom za 4, 5 i 6. septembar, posle koga će nacrt uputiti na ekspertizu Venecijanskoj komisiji.
Potpisnici saopštenja ukazuju da u Radnoj grupi nije predstavljeno civilno društvo i strukovna udruženja koja imaju najneposrednija iskustva sa obukom i u najužem fokusu im je i status i funkcionisanje Pravosudne akademije: Alumni klub Pravosudne akademije, koga čine sudije, tužioci i polaznici obuke u Pravosudnoj akademiji i Asocijacija sudijskih pomoćnika, koju čine pravnici koji su stekli tradicionalnu mentorsku obuku i položili pravosudni ispit.
Ovako započeti rad izaziva zabrinutost te potpisnici sa žaljenjem konstatuju da:
nije nastavljena dobra praksa inkluzivnog i temeljnog rada koja je postojala tokom promene Ustava 2021. i pravosudnih zakona 2022, iako se Akcionim planom za Poglavlje 23 država obavezala na donošenje Zakona o Pravosudnoj akademiji u procesu u koji će aktivno i ravnopravno bili uključeni i predstavnici pravosuđa i struke, kao i na korišćenje ekspertize civilnog društva i na stvarni i sistematski dijalog sa civilnim društvom,
nikakva hitnost ne može opravdati da se na tako važnom zakonu radi suštinski na jednom sastanku, što stvara utisak da je formiranje Radne grupe samo kulisa inkluzivnosti i demokratskog dijaloga,
sadržina prelaznog merila na čije je hitno ispunjenje ukazano na inicijalnom sastanku Radne grupe ne proizlazi iz Revidiranog akcionog plana za Poglavlje 23.
Imajući u vidu izneto, kao i sadržinu radne verzije zakona dostavljene članovima Radne grupe 30. avgusta, koja treba da posluži kao polazna osnova za rad na zakazanom sastanku, udruženja potpisnici ovog saopštenja iskazuju opravdanu zabrinutost da zakon neće slediti principe za koje se zalažu, a to su, između ostalog:
Sistemski pristup unapređenju obuke, kako bi bili obezbeđeni uslovi za izgradnju moćne i nezavisne institucije za obuku u pravosuđu.
Obuka koja u potpunosti „prati“ koncept Ustava i novih pravosudnih zakona u pogledu utvrđenih nadležnosti pravosudnih saveta kao organa koji jemče i obezbeđuju nezavisnost sudija i sudova i samostalnost javnih tužilaca i javnog tužilaštva.
Obuka koja treba da odgovara svrsi – jačanju stručnosti i integriteta nosilaca pravosudne funkcije i potrebama pravosuđa.
Obuka u potpunosti u skladu sa obrazovnom autonomijom koju vrši subjekat nezavisan od zakonodavne i izvršne vlasti, na osnovu programa koji zadovoljavaju kriterijume otvorenosti, stručnosti i nepristrasnosti svojstvene sudskoj funkciji, uz obavezu države da za obuku obezbedi odgovarajuća finansijska sredstva.
Uređenje (prelaznim odredbama zakona) prava neizabranih kandidata koji su završili početnu obuku na Pravosudnoj akademiji ili su položili sudijski ispit.
Strukovna udruženja potpisnici ovog saopštenja će nastaviti da doprinose iznalaženju optimalnih rešenja za uređenje obuke u pravosuđu i Pravosudne akademije shodno dobrim međunarodnim praksama, njihovoj primenjivosti u domaćem pravnom poretku i mogućnostima Srbije.
