Beograd, 29. april 2022. – A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava podnela je Ustavnom sudu Inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti Zakona o socijalnoj karti.
Inicijativa za ocenu ustavnosti pokrenuta je zbog neusaglašenosti Zakona o socijalnoj karti sa Ustavom, potvrđenim međunarodnim ugovorima i načelom jedinstva pravnog poretka.
Zakonom o socijalnoj karti obrađuje se tačno 135 podataka o građanima koji su korisnici prava iz sistema socijalne zaštite ili onim građanima koji žele da ostvare ova prava. Obrada ovolike količine ličnih podataka ne postoji ni u jednoj drugoj životnoj situaciji u Republici Srbiji i ukazuje na kršenje jednog od osnovnih načela zaštite podataka o ličnosti – načela minimizacije podataka i ograničenja u odnosu na svrhu obrade.
Istovremeno, odredbe Zakona o socijalnoj karti nedovoljno jasno propisuju na koji način se ova obrada vrši, te ostavljaju prostor za kršenje prava najsiromašnijih građana i građanke Srbije.
Sve ovo ukazuje na to da je namera zakonodavca da nove tehnologije koristi u svrhu strože kontrole siromašnih i onih koji pokušavaju da ostvare prava iz sistema socijalne zaštite, a ne radi unapređenje sistema socijalne zaštite niti poboljšanja rada ionako preopterećenih centara za socijalni rad.
Posebno zabrinjava to što je čl. 17 Zakona o socijalnoj karti predviđena automatizovana obrada podataka o ličnosti koja je u suprotnosti sa odredbama Konvencije Saveta Evrope o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka.
Odredbom ovog člana Zakona propisano je da se na osnovu algoritma koji vrši automatsku proveru ispunjenosti uslova za ostvarivanje prava na socijalnu pomoć, institucije socijalne zaštite samo obaveštavaju da je neophodno preduzeti određene radnje u pogledu prava osobe čiji su lični podaci sadržani u Socijalnoj karti. Suprotno garancijama iz čl. 9 pomenute Konvencije Saveta Evrope, korisniku sistema socijalne zaštite je onemogućeno da budu uzeti u obzir njegovi stavovi u odnosu na ovu automatizovanu obradu podataka o ličnosti.
Socijalna karta u suprotnosti je i sa čl. 8 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i sa čl. 9 Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima kojim se garantuje pravo na socijalnu sigurnost.
Bolje postizanje ciljanog obezbeđivanja prava na novčana davanja u sistemu socijalne zaštite i smanjivanje zloupotreba prava svakako su legitmni ciljevi za svaku državu. Međutim, da bi sistem Socijalne karte smanjio navodne zloupotrebe u ostvarivanju ovih prava, neophodno je da uopšte postoje podaci o stepenu zloupotreba u sistemu socijalne zaštite.
U odsustvu podataka o navodnim zloupotrebama i uz ogromnu količinu ličnih podataka koji se automatski obrađuju na osnovu netransparentnog algoritma, sistem Socijalne karte uspostavljen je kao suprotnost onome što je proklamovani cilj. Kako je sistem u suprotnosti sa osnovnim ustavnim garancijama i garancijama iz ratifikovanih međunarodnih ugovora, neophodna je hitna reakcija Ustavnog suda i utvrđivanje njegove neustavnosti.
