Brisel – Evropski savet je usaglasio svoj stav o zakonu EU o sprečavanju i suzbijanju krijumčarenja migranata.
Od država članica se zahteva da obezbede da, u njihovim nacionalnim zakonima, krivično delo bude namerno pomaganje državljaninu treće zemlje da uđe, pređe ili ostane na teritoriji bilo koje od država članica EU u zamenu za finansijsku ili materijalnu korist.
Cilj ovog predloga je da se približe krivični zakoni država članica po pitanjima kao što su definicija i sankcionisanje krijumčarenja migranata.
Kako se navodi u saopštenju Saveta, borba protiv krijumčarenja migranata je prioritet EU i ključni je element u rešavanju neregularnih migracija.
„Ako želimo da budemo ozbiljni u pogledu zaštite naših granica, moramo da pojačamo borbu protiv krijumčarenja migranata. Kriminalizacija ovog prekršaja na jedinstven način širom EU igrala bi ključnu ulogu u ovoj oblasti. Zauzimajući čvrst stav protiv krijumčara, možemo zaštititi ljude od eksploatacije kriminalaca„, poručio je mađarski ministar pravde Bence Tužon.
Što se tiče kazni, zemlje EU moraju da preduzmu mere kako bi krivično delo krijumčarenja migranata rezultiralo maksimalnom kaznom zatvora od najmanje tri godine.
Maksimalna kazna treba da bude produžena na najmanje osam godina kada krijumčari deluju kao deo kriminalne organizacije ili kada koriste ozbiljno nasilje nad migrantima.
Ako delo izazove smrt migranta, maksimalna zatvorska kazna treba da bude najmanje 10 godina, a države članice mogu da odluče da odrede i duže maksimalne kazne.
Tekst predviđa i kazne za pravna lica, koje podrazumevanju procenat od ukupnog svetskog prometa ili fiksni iznos do 40 miliona evra.
U tekstu je zadržan prvobitni predlog Komisije o ubacivanju takozvane humanitarne klauzule, čija je svrha da se precizira da određena pomoć neregularnim migrantima, posebno pomoć bliskim članovima porodice ili podrška za obezbeđivanje osnovnih ljudskih potreba, ne mora da se kvalifikuje kao krivično delo krijumčarenje migranata.
Tekst će biti osnova za buduće pregovore sa Evropskim parlamentom, koji je još uvek u procesu definisanja svog stava o nacrtu zakona. Savet i Evropski parlament moraju da se dogovore o zajedničkom tekstu.
