Beograd – Misija OEBS u Srbiji objavila je „Vodič za novinare i građane kroz sudske postupke”, prenosi Nezavisno udruženje novinara Srbije.
Vodič treba da pomogne u razumevanju osnovnih termina koji se koriste u krivičnim i parničnim postupcima.
Autori Vodiča, sutkinje Bojana Stanković i Bojana Čogurić, novinarka Senka Vlatković Odavić i novinar Vuk Jeremić, objasnili su u publikaciji značenje pojmova koji se najčešće pominju u sudskim postupcima, faze krivičnog i parničnog postupka i podelili su savete kako novinari treba da izveštavaju o ovim temama.
U Vodiču je objašnjeno koja je uloga sudova i medija u informisanju javnosti, kako se dolazi do infomracija o sudskim postupcima i na koji način funkcioniše komunikacija sa portparolima suda ili sa sudijama.
Prvi deo publikacije odnosi se na krivične postupke. Novinari i građani tako mogu bez tumečenja različitih zakona uvideti koja je razlika između „osumnjičenog“, „okrivljenog“ i „optuženog“ lica, šta znači „lišenje slobode“, „pritvor“ i „zadržavanje“, koje su faze redovnog i skraćenog krivičnog postupka, kakvu odluku sud može da donese i kako teče drugostepeni postupak.
Autori su istakli da je prilikom izveštavanja o krivičnim postupcima bitno da novinari poštuju pretpostavku nevinosti kako ne bi unapred presuđivali u medijima, ali i kako bi se zaštitili od eventualnih tužbi zbog kršenja ovog prava.
Navedene su i najčešće greške prilikom izveštavanja medija o krivičnim postupcima.
Na primer, ne može se govoriti o „oslobađajućoj presudi“ ukoliko je ukinuta osuđujuća presuda ili je javni tužilac odustao od gonjenja. „Trajanje istrage“ nije isto što i „trajanje postupka pred sudom“, a „zadržavanje“ nije „pritvor“.
Drugi deo vodiča odnosi se na parnični postupak koji je vezan za rešavanje sporova iz porodičnih, radnih, privrednih i drugih građanskopravnih odnosa.
Objašnjeno je kako se pokreće parnični postupak, tok prvostepenog postupka i drugostepeni parnični postupak.
Treći deo Vodiča odnosi se na novinarsko izveštavanje.
Ukoliko se novinari drže profesionalnih standarda, sasvim sigurno neće imati problem kada je u pitanju sudsko izveštavanje, a Vodič dodatno precizira i naglašava pojedine aspekte.
Autori podsećaju da je osnovna obaveza novinara da izveštavaju istinito i tačno. Budući da audio i video snimanje u sudnici nije dozvoljeno, doslovno citiranje iskaza nije moguće i zato ističu da je bitno „ostati veran duhu onoga što je rečeno i ne iskriviti izvorno značenje“.
Za novinarke i novinare je bitno da nemaju predubeđenja o krivici/nevinosti okrivljenog, da se dobro upoznaju sa optužnicom i da govore o činjenicama, odnosno, onome što mogu dokazati i bez dodatnih tumačenja.
Takođe, ne preporučuje se izveštavanje ukoliko novinar ili novinarka imaju neki lični interes povezan sa određenim postupkom, a zabranjeno je koristiti neprimerene i uznemirujuće sadržaje koji mogu imati štetan uticaj na decu.
Novinari su dužni da poštuju i štite prava i dostojanstvo dece, žrtava zločina, osoba sa hendikepom i drugih ugroženih grupa, piše u publikaciji.
Novinari i zaiteresovani građani mogu pričitati i kako prećutkivanje činjenica utiče na stav javnosti, ali i na koji način mogu da se komentarišu sudske odluke.
„Vodič za novinare i građane kroz sudske postupke” dostupan je na internet prezentaciji OEBS-a i na sajtu NUNS-a u odeljku o resursima.
