Beograd, 24. avgust 2016. (Insajder.net) – Prema istraživanju Insajder.neta, lokalni funkcioneri prolaze nekažnjeno zbog kršenja Zakona o informisanju, dok su primeri zloupotreba raspodele novca građana medijima brojni. Zakon kazne ni ne predviđa, pa je nejasno ko je dužan da vodi računa o načinu raspodele novca namenjenog medijima.
Cilj privatizacije medija bio je da država izađe iz vlasništva, ali samo kako bi se obezbedili konkurencija i izveštavanje u interesu javnosti, a ne u interesu vlasti u pojedinim opštinama, podseća Insajder.net.
Dve godine od donošenja medijskih zakona jasno je da su lokalne samouprave našle načine da i putem konkursnog sufinasniranja medijskih sadržaja nastave s finansiranjem, a samim tim i kontrolisanjem, “odabranih medija”.
U nekim slučajevima predstavnici lokalnih vlasti su kršeći Zakon propisivali konkurse po meri određenih medija, dešavalo se da predstavnici vlasti po sopstvenom nahođenju preinače odluke komisije, kao i da se članovi komisija biraju po nejasnim ili nezakonitim kriterijumima, navodi Insajder.net.
Tako je recimo u Šidu, Prokuplju, Raškoj i Sremskoj Mitrovici kao jedan od kriterijuma na konkursu navođen “obim i kvalitet pređašnje saradnje s opštinom”, čime su jasno u povlašćen položaj stavljeni mediji koji su donedavno bili u državnom vlasništvu.
Osim diskriminatorskih uslova na konkursima, problem se najčešće javlja kod izbora članova komisija koje odlučuju o dodeli sredstava.
Iako prema Zakonu većinu članova imenuju novinarska udruženja, u Novom Sadu ni prethodne ni ove godine nije izabran nijedan kandidat kog je predložila Koalicija novinarskih i medijskih udruženja, dok se za neke od izabranih kandidata i do danas ne zna na čiji su predlog birani u komisije. U nekim opštinama projekte su ocenjivali fotografi, snimatelji, informatičari, kao i novinari nepoznati stručnoj javnosti, iz manje poznatih udruženja turističkih ili sportskih novinara, prenosi Insajder.net.
Suprotno Zakonu koji propisuje da članovi komisije ne mogu da obavljaju javnu funkciju i budu u sukobu interesa, u Žagubici, Kovinu i Prokuplju u komisijama su se našli i predstavnici lokalnih samouprava, a u Beogradu je među članovima komisije koja je dodelila sredstva Studiju B bio novinar istovremeno zaposlen u toj medijskoj kući.
U Novoj Varoši i Velikoj Plani predstavnici opština su odbili predlog komisija i po sopstvenom nahođenju odlučili kojim medijima će koliko novca dati.
Zakon su prekršili i čelnici brojnih lokalnih samouprava koje od početka primene Zakona uopšte nisu raspisale konkurse, poput gradske uprave Kragujevca.
Novinarska udruženja u izveštajima konstatuju da su u periodu od 1. aprila 2015 do 1. aprila ove godine od 191 raspisanog konkursa uočene nepravilnosti kod čak 132 lokalna konkursa. Putem tih konkursa, medijima je dodeljeno više od million dinara. Uprkos tome što je reč o značajnim sredstvima, od kojih mediji neretko zavise, Zakonom nisu predviđene sankcije za samovolju lokalnih vlasti prilikom sprovođenja konkursa.
