Beograd, 3. jul 2019. – Sve što mislite i kažete, što vam je Ustav dozvolio, u Inđiji nije dozvoljeno, zato što ćete jako nadrljati, izjavila je FoNetu novinarka portala IndjijaCafe Verica Marinčić, posle pretnji i napada kojima je bila izložena zbog kritičkog pisanja i izvešatavanja o radu lokalne samouprave.
Ja i dalje pričam, videćemo ko će istrajati, poručila je Marinčić u serijalu Bez rukavica i podsetila da se novinarstvom bavi od 2000. godine.
Navodeći da je televiziju i radio zamenila radom na portalu IndjijaCafe, ona je ukazala da je „prva havarija“ počela kada je objavljen tekst o tome da je bazen u Inđiji ograđen bodjikavom žicom, kako deca ne bi mogla da je preskaču.
Potom je usledio i tekst o festivalu za čije održavanje je Opština dala šest miliona dinara, da bi za organizaciju bio angažovan čovek koji nije iz Inđije.
Kako je objasnila, firmu je osnovao mesec dana pre festivala, a dobio je besplatno koriščenje zemljišta i priliku da zaradi naplaćivanjem hrane i pića.
Osim toga, najavljeno da će festivalu moći da prisustvuje 10.000 ljudi, a Marinčić tvrdi da se radilo o rukometnom terenu na otvorenom na koji može da stane 500 ljudi.
Povodom tih tekstva, ona opisuje da su predstavnici kabineta predsednika opštine, prilikom susreta sa njom, reagovali pokazujući „određene gestikulacije rukama„.
Marinčić tvrdi i da je predsednik Opštine lično slao poruke majkama njenih prijatelja da se njihova deca ne druže sa njom.
Posle verbalnih, usledila su fizička zastrašivanja, napomenula je ona i ilustrovala da je „mladić napao autom„, izgovorivši da zna gde živi i da će je ućutkati.
„Pominjao mi je majku i sve redom. A sve zbog toga što smo snimili kako je u centru grada prošao kroz crveno svetlo velikom brzinom, kada je mogao da udari jednu baku”, objašnjava Marinčić.
Taj slučaj je završio na sudu, a konačni zaključak je bio da je to njegov kritički stav i da nije reč o napadu na novinarku.
Desilo se i to da je na portralu IndjijaCafe ispod teksta o jednom koncertu osvanuo negativan komentar koji je objavljen pod imenom i prezimenom upravo Verice Marinčić. Ona tvrdi da je taj komentar stigao sa IP adrese opštine Inđija.
Kao veliki problem u Inđiji, ona je označila bezbednost i bahatost u saobraćaju, budući ljudi ginu na pešačkim prelazima i u pešačkoj zoni.
Poslednji primer pretnji i ugrožavanja Maričić je doživela upravo ukazujući na bahato parkiranje na raskrsnici u centru grada. Usledili su komentari, poruke u inboksu i dva pokušaja udraca motorom.
„Čovek koji je mene pokušao da udari motorom je na svim manifestacijama opštine Inđija čak počasni gost. Ja nemam dvojbu o čemu se tu radi„, rekla je Marinčić novinarki Bojani Milovanović.
Ona lokalnoj upravi zamera to što se niko ne oglašava povodokm napada na novinare i građane samo zbog njihovog mišljenja.
„Sve što mislite i kažete, što vam je Ustav dozvolio, u Inđiji nije dozvoljeno, zato što ćete jako nadrljati”, predočila je Marinčić.
Ona ističe da policija ima sluha za sve prjave, ali da iz tužilaštva ne stiže odgovarajući epilog.
„Tužilaštvo se bavi time da li sam ja novinar ili nisam. Ne moram da budem član udruženja da bih bila novinar, nismo mi sekta„, poručila je Marinčić.
„Ne moram da budem član nijednog udruženja, imam rad iza sebe i on se vidi“, precizirala je ona i zaključila da je „novinar, svidelo se nekome ili ne“.
Problemima sa kojima je suočena Marinčić bavio se i portal Cenzolovka, čiji urednik Perica Gunjić događaje u Inđiji vidi kao deo šire matrice ophođenja prema predstavnicima medija u Srbiji.
Prema njegovim rečima, na sceni su „lokalni šerifi i moćnici“ koji nasrću na svakoga ko pokušava da ih kritikuje i istraži kako su stigli do bogatsva.
To je matrica koja pokazuje da je nasilje, sve prisutnije u celoj zemlji, pre svega usmereno prema svakome ko ovaj režim kritikuje, „prema ne previše preostalih novinara i ljudi koji kažu ono što misle„, ocenio je Gunjić.
On ističe da novinari samo mogu da nastave da rade svoj posao i da još bolje i detaljnije opisuju sve što se dešava u tim sredinama, ali napominje da je neretko reč o brutalnom nasilju i kriminalu.
„Imamo u u nekim slučajevima očiglednu vezu između lokalnih vlasti i kriminogenih struktura, koje, između ostalog, služe i za zastrašivanje novinara„, upozorio je Gunjić.
Slučajeve poput primera Verice Marinčić, prema njegovom stavu, trebalo bi prijavljivati, ali istovremeno i pisanjem i podsećanjem na njih vršiti medijski pritisak na policiju i tužilaštvo.
Koliko god da ova država nije u stanju da se obračuna ni sa kriminalcima, ni sa osionim moćnicima u lokalnim sredinama, nama ne preostaje ništa drugo nego da prijavljujemo te slučajeve, izričit je Gunjić.
On obrazlaže da lokalna novinarska scena razotkriva stanje u društvu, pri čemu su problemi novinara isti kao i problemi svih građana u ovoj zemlji.
Gunjić, istovremeno, apeluje na međunovinarsku solidarnost, kao i na jačanje svesti građana o važnosti medija i objektivnog informisanja, koje bi trebalo snažnije podržati.
„Jedino u saradnji građana i medijske zajednice, odnosno odgovornih novinara, možemo da dođemo do slobodnog informisanja u ovoj zemlji, a bez toga nema demokratije„, zaključio je Gunjić.
