Brisel – Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta uputio je pozivno pismo liderima EU povodom održavanja sastanka tog tela i Samita EU-Zapadni Balkan kasnije ovog meseca u Briselu.
Košta u pismu poručuje da je proširenje EU glavna geopolitička investicija i da trenutni geopolitički kontekst zahteva da se da novi zamah radu EU sa zemljama u regionu.
Sastanak Evropskog saveta, koji će se održati 19. decembra, biće prvi kojim će Košta predsedavati otkako je stupio na tu funkciju, a dan ranije, 18. decembra, on će kao predsednik Evropskog saveta učestvovati i na Samitu EU-Zapadni Balkan.
Kada je reč o Samitu EU-Zapadni Balkan, Košta je precizirao da će on početi u 17.30 časova i da će popodnevna sesija biti posvećena primeni Plana rasta i naporima za regionalnu integraciju, kao i mogućnostima daljeg unapređenja postepene integracije između EU i regiona, dok će tokom radne večere fokus biti na zajedničkim geopolitičkim izazovima.
„Verujem da trenutni geopolitički kontekst poziva da se da novi zamah radu EU sa zemljama u regionu„, naveo je Košta.
Dan nakon Samita EU-Zapadni Balkan u Briselu će biti održan sastanak Evropskog saveta, na kojem bi lideri EU, kako je ranije najavljeno, trebalo da podrže zaključke o proširenju, koji se očekuje da će prethodno usvojiti ministri EU u okviru Saveta EU za opšte poslove 17. decembra.
U pozivnom pismu Košta je istakao da će u središtu razgovora na sastanku Evropskog saveta biti situacija u Ukrajini, dok će druga glavna tema biti uloga EU u svetu.
On je dodao da veruje da je potrebna sveobuhvatna i strateška diskusija, bez pisanih zaključaka, o daljem putu u vezi sa globalnim angažmanom EU i prioritetima u multipolarnom pejzažu obeleženom geopolitičkim tenzijama.
„Prvo, verujem da je proširenje glavna geopolitička investicija koju možemo da napravimo u našem susedstvu„, naglasio je Košta. Ocenio je da u trenutnom geopolitičkom kontekstu EU može najbolje da učvrsti svoju ulogu na međunarodnoj sceni „izgradnjom šire i dublje mreže partnera širom sveta, tako što će biti svesnija njihovih specifičnih interesa“ i istražiti potencijal za zajedničke interese.
On je dodao da je jedan od aspekata ove teme da se utvrdi kako se može ojačati transatlanska veza, dok EU u isto vreme brani sopstvene interese.
Naveo je i da će deo diskusije biti pitanje razvijanja uzajamno korisnih strateških odnosa sa Velikom Britanijom, naročito u oblasti bezbednosti i odbrane.
Košta je naglasio da će u prvom planu razgovora 19. decembra u Briselu biti situacija u Ukrajini i da je pozvao predsednika te zemlje Volodimira Zelenskog na taj sastanak kako bi sa liderima EU podelio dešavanja na terenu i svoje stavove o tome kako Evropa može najbolje da podrži Ukrajinu.
Košta ovaj sastanak vidi kao važnu priliku da se pošalje jedinstvena i nedvosmislena poruka podrške Ukrajini, radi ostvarivanja sveobuhvatnog, pravednog i trajnog mira.
„Moramo da stojimo uz Ukrajinu koliko god je potrebno i da učinimo sve što je potrebno da ruska invazija bude poražena i međunarodno pravo prevlada„, poručio je Košta.
Istovremeno je objasnio da će 19. decembra u 10.30 časova prvobitno imati tradicionalnu razmenu mišljenja sa predsednicom Evropskog parlamenta Robertom Mecolom, nakon čega će razgovarati sa Zelenskim, a potom će uslediti debata među liderima EU o Ukrajini, dok će se tokom ručka razgovarati o angažovanju EU u svetu.
Istakao je i da će na agendi potom biti izveštaj bivšeg finskog predsednika Saulija Ninista o jačanju civilne i vojne spremnosti Evrope, a da će nakon toga lideri EU razgovarati o radu koji je u toku za unapređenje primene sveobuhvatnog pristupa migracijama, saopštio je Evropski savet.
Lideri EU razgovaraće i o situaciji na Bliskom istoku, uključujući tome kako EU može najbolje da doprinese naporima za deeskalaciju, naveo je Košta.
Sastanak će biti završen predstavljanjem izveštaja mađarskog premijera Viktora Orbana o rezultatima predsedavanja te zemlje Savetu EU.
Košta je podvukao i da će tokom sastanka zamoliti lidere EU da potvrde zahtev Evropskog saveta da se to telo pridruži drugim institucijama EU u međuinstitucionalnom etičkom telu, koje bi pokrivalo i njegov rad kao predsednika Evropskog saveta.
