Jović: Odnosi Beograda i Zagreba ostaće zamrznuti dok se ne promeni vlast u Srbiji

Foto: mc.rs

Zagreb – Odnosi Srbije i Hrvatske su već duže vreme zamrznuti i to se neće promeniti dok su na vlasti u Srbiji ljudi koji su bili umešani u ratove 1990-ih godina, ocenio je profesor zagrebačkog Fakulteta političkih nauka Dejan Jović.

To je ocena profesora zagrebačkog Fakulteta političkih nauka Dejana Jovića.

Komentarišući odluku Srbije da hrvatskog diplomatu Hrvoja Šnajdera proglasi personom non grata, posle čega je Zagreb istu odluku doneo za savetnika ambasade Srbije u Hrvatskoj Petra Novakovića, Jović je kazao da je to „samo jedna epizoda u nizu“ koja neće ostaviti velike posledice u Hrvatskoj.

Jović je rekao da su odnosi zamrznuti najmanje od 2018, a da je to zamrzavanje počelo dolaskom Tomislava Nikolića na vlast 2012. a kasnije i Aleksandra Vučića.

Jako je teško graditi pozitivnu sliku Srbije sa liderima koji su bili direktno involvirani ili njihove partije u 90-godine, koje su za Hrvatsku početak i kraj svega. Očekujem da će ti odnosi ostati zamrznuti, što je bolje nego da su stalno u nekoj konfrontaciji„, izjavio je Jović u razgovoru sa srpskim novinarima, koji u Zagrebu borave u okviru projekta „Puls Evrope – medijske posete EU„.

Odnose Zagreba i Beograda je jako poremetilo i hrvatsko priznanje Kosova 2008, rekao je Jović, ocenivši da je to bila greška Zapada jer o tom pitanju ne postoji konsenzus u EU i NATO.

Priznanje Kosova je bila ogromna greška Zapada koja će ga skupo koštati. Problem Kosova time nije rešen, a napravljeni su novi problemi. U tom kontekstu posebno se vidi da EU nema mehanizme da reši kosovski problem„, rekao je Jović.

On je dodao da srpsko-hrvatski odnosi nisu bliski i zbog poptuno različitih spoljnopolitičkih prioriteta i orijentacije.

Hrvatska se u potpunosti okreće EU i želi što bolju poziciju unutar EU, a na pitanja Zapadnog Balkana gleda samo u okviru evropskog konteksta i pokušava da koristi članstvo u EU da utiče koliko može„, rekao je Jović.

Spoljna politika Srbije, dodao je, okrenuta je u potpuno drugom smeru, sa drugim temama, kao što su Kosovo, odnos prema Rusiji, pitanje vojne neutralnosti i samo je jednim delom okrenuta EU, tako da tu nema mnogo prostora za preklapanje.

Jović je izjavio i da Hrvatska podržava proširenje EU prevashodno zbog toga što smatra da je to snažan, možda jedini instrument uticaja na Zapadnom Balkanu.

Ako sutra stane politika proširenja Hrvatska nema nikakve mogućnosti da utiče na Zapadni Balkan. Želi da se ta politika nastavi, ali ne da se završi, i ne da se završi sada. Odbija ideju zajedničkog i brzog ulaska svih zemalja i insistira na pojedinačnom ulasku pri čemu smatra da je BiH poseban slučaj i da treba odmah da uđe bez kriterijuma, čime bi se BiH jače povezala s Hrvatskom i ostvarile pretpostavke za strateški uticaj Hrvatske na BiH„, ocenio je Jović.

Odnos Hrvatske prema Zapadnom Balkanu se, prema njegovim rečima, promenio ulaskom u EU 2013. godine.

Pre članstva ta se politika mogla nazvati ‘preko Balkana do Brisela’. Hrvatska je morala da pokaže da ima prijateljske odnose i pozitivan uticaj na Balkanu da bi ušla u EU. Sada Hrvatska vodi politku ‘preko Brisela do Balkana’, pokušavajući da utiče na evropske politike uguravajući specifične etno-političke ciljeve, pre svega kada se radi o Hrvatima u BiH, ali i u Srbiji i Crnoj Gori, i to čini ne bilateralno nego preko EU„, rekao je Jović.

Dodao je da u tome ima uzor u Bugarskoj, koja to jako uspešno radi sa Severnom Makedonijom, a gleda i na to šta je Grčka radila Skoplju i Slovenija Hrvatskoj.

Dakle računa s eventualnom blokadom u budućnosti i zato se protivi ukidanju jednoglasnosti u procesu odlučivanja u EU„, rekao je Jović, preneo je DES.

Najčitanije
Obrazovanje

CEU: Stipendije za diplomske i postdiplomske programe

_______
Central European University (CEU) je međunarodni priznati univerzitet za diplomsko (Master) i postdiplomsko (PhD) obrazovanje iz područja društvenih i humanističkih nauka, zaštite životne sredinei matematike. CEU se nalazi u samom srcu…
Društvo

Press Start: Crowdfunding za novinarske priče

_______
Pokretači platforme Press Start žele da im ona omogući mesto gde mogu prikupljati donacije za svoj rad. Platforma je svojevrstan odgovor na potrebu novinara koji žive u zemljama sa ugroženom slobodom govora…
Evropa

Italija će najviše dobiti od EU za imigrante

_______
Evropska komisija odobrila je članicama suočenim sa sve većim brojem imigranata pomoć od 2,4 milijarde evra za narednih šest godina. Najviše će dobiti zemlje koje su prve na udaru –…

Preporučujemo…