Prisustvo žena u izbornom procesu ne govori samo po sebi koliko su one vidljive u medijima, niti na koji način ih mediji predstavljaju. Da li se pojavljuju kao političke akterke čiji se programi, znanje i kvalifikacije stavljaju u prvi plan ili se njihova politička uloga oblikuje kroz drugačije kvalifikacije i rodne obrasce?
Prvi izveštaj FemPlatza o monitoringu medijskog izveštavanja o ženama u izbornom procesu tokom kampanje za parlamentarne izbore 2026. otvara upravo ta pitanja. Njegovi nalazi ne predstavljaju sliku celokupnog medijskog prostora u Srbiji, već rezultat praćenja odabranih onlajn portala i dnevne štampe.
U posmatranom periodu ukupno su pregledana 623 teksta. Iz tog korpusa za analizu je izdvojeno 470 tekstova u kojima se pominju žene u izbornom procesu: 294 sa odabranih onlajn portala i 176 iz odabrane dnevne štampe. Ovu razliku FemPlatz je dodatno precizirao za Dijalog Net nakon objavljivanja prvog izveštaja.
Muškarci prisutni u velikoj većini pregledanih tekstova
Prvi nivo monitoringa odnosi se na vidljivost.
Prema dodatnom metodološkom pojašnjenju FemPlatza, u ukupno 623 pregledana teksta jednostavnim brojanjem žena i muškaraca koji se pominju utvrđeno je da se muškarci pojavljuju u 80 do 84 odsto slučajeva u tekstovima.
To ne znači da žene čine preostalih 16 do 20 odsto. Jedan tekst može istovremeno da pominje i žene i muškarce, pa ti podaci nisu međusobno isključive kategorije. FemPlatz navodi i da je u posmatranom uzorku dnevne štampe postojao samo jedan tekst koji pominje isključivo ženu, dok se u ostalim tekstovima u kojima se pojavljuju žene pominju i muškarci.
Prvi izveštaj sadrži i podatke koji bliže pokazuju gde se žene pojavljuju. U dnevnoj štampi FemPlatz je zabeležio 35 tekstova u kojima se pominju žene.
Od tih 35 tekstova, 46 odsto odnosilo se na žene povezane sa listom „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“, a 31 odsto na žene sa Studentske liste.
Na posmatranim portalima, prema izveštaju, više od polovine analiziranog sadržaja o ženama odnosilo se na žene povezane sa te dve liste.
Ti nalazi, međutim, govore o zastupljenosti u konkretnom uzorku. Ne omogućavaju zaključak o zastupljenosti žena u svim medijima tokom izborne kampanje.
Od prisustva do načina predstavljanja
Brojanje žena i muškaraca samo je prvi nivo analize. Drugi je pitanje kako se o ženama iz izbornog procesa izveštava.
FemPlatz je kodiranje sadržaja organizovao prema osobi koja se pominje u tekstu i prema temi. Teme su razvrstavane kao programsko-izborne, neprogramske, rodna ravnopravnost i položaj žena.
Odnos prema osobi kodiran je kao pozitivan, neutralan ili negativan.
Pozitivnim su, između ostalog, smatrani osnažujući prikazi žena, pozitivno predstavljanje njihovog znanja i uspeha, podrška političkoj participaciji žena i pohvalno izveštavanje o njihovim uspesima. Neutralno kodiranje obuhvatalo je prenošenje izjava, intervjua i saopštenja bez kvalifikacija i informativno izveštavanje. U negativno predstavljanje FemPlatz je svrstavao negativne procene izjava, ponašanja ili izgleda, vređanje i blaćenje, kao i prisustvo rodnih stereotipa i predrasuda.
Sličan princip korišćen je za odnos prema temi. Kao negativni elementi tu su, između ostalog, kodirani rodni stereotipi i predrasude, diskriminacija, seksizam i opravdavanje nasilja ili diskriminacije.
Prema rezultatima koje je FemPlatz objavio, neutralan ton preovlađivao je u tekstovima obuhvaćenim analizom. Organizacija navodi da je približno svaki treći tekst o ženama povezanim sa SNS imao pozitivan ton, dok je pozitivno pominjanje kandidatkinja Studentske liste zabeleženo približno u svakom tridesetom tekstu. Prema istom monitoringu, skoro trećina tekstova o kandidatkinjama Studentske liste imala je negativan ton prema osobi i temi.
Ovi podaci predstavljaju rezultate kodiranja FemPlatza prema kriterijumima koje je organizacija primenila. Oni nisu nezavisna ocena Dijalog Neta o tretmanu pojedinih političkih opcija.
Kada brojanje prestaje, a počinje tumačenje
Nisu svi zaključci u monitoringu nastali na isti način.
Tekstove u kojima su kodiranjem registrovani rodni stereotipi i predrasude FemPlatz je zatim kvalitativno analizirao. Na osnovu te analize organizacija zaključuje da se pojavljuju obrasci deprofesionalizacije i paternalizma.
Pod deprofesionalizacijom FemPlatz podrazumeva predstavljanje uloge žene u političkom ili izbornom procesu prvenstveno kroz porodicu i bračni status, umesto kroz njenu stručnost, kvalifikacije i profesiju.
To je važno razlikovati od prethodnih brojčanih nalaza. Postojanje stereotipa i predrasuda bilo je deo kodiranja tekstova, dok su deprofesionalizacija i paternalizam zaključci koje FemPlatz izvodi njihovom naknadnom kvalitativnom analizom.
Drugim rečima, monitoring ih ne „meri“ na isti način na koji broji tekstove ili kodira njihov ton.
Prvi presek ima i svoja ograničenja
Rezultate prvog izveštaja potrebno je čitati i u granicama perioda u kojem su podaci prikupljeni.
Period praćenja nije bio isti za sve posmatrane medije. FemPlatz je za Dijalog Net objasnio da u trenutku izrade prvog izveštaja za sve portale još nisu bili uneti tekstovi od 10. septembra. Upravo zbog toga organizacija nije prikazivala pojedinačne rezultate po medijima, osim za Kurir.rs i Blic.rs, za koje je dataset bio kompletan.
FemPlatz navodi da radi na unosu nedostajućih podataka i da će neujednačenost obuhvata prvog preseka biti otklonjena u završnom zbirnom izveštaju.
Zbog toga rezultate prvog preseka ne treba koristiti za međusobno rangiranje posmatranih medija niti iz njih izvoditi zaključke o tome koji medij žene predstavlja „bolje“ ili „lošije“.
Metodologija monitoringa, prema navodima FemPlatza, pripremljena je u skladu sa priručnikom za medijsko praćenje predizbornog procesa iz rodne perspektive koji su 2011. objavili UN Women i International IDEA, kao i sa preporukama ODIHR-a koje se odnose na rodnu ravnopravnost u izbornom procesu.
Vidljivost je tek prvi deo pitanja
Nalazi prvog FemPlatz monitoringa zato otvaraju dva odvojena pitanja.
Prvo je koliko su žene koje učestvuju u izbornom procesu uopšte prisutne u medijskom sadržaju. Drugo je šta se događa kada postanu vidljive: da li se njihovo političko delovanje predstavlja kroz programe, stavove, znanje i profesionalne kvalifikacije ili u izveštavanje ulaze stereotipi, predrasude i druge kvalifikacije koje FemPlatz prati svojom metodologijom.
Odgovori koje daje prvi monitoring ograničeni su njegovim uzorkom, periodom i načinom kodiranja. Zato se njegovi nalazi ne mogu preslikati na celokupno medijsko izveštavanje u Srbiji.
Ali upravo razlika između biti prisutna u medijskom tekstu i biti predstavljena kao politička akterka pokazuje zašto samo brojanje vidljivosti nije dovoljno za razumevanje položaja žena u medijskom izveštavanju tokom izborne kampanje.
