Luksemburg, 10. jul 2020. – Sud Evropske unije presudio (ECJ) je da internetske platforme nisu dužne da otkriju određene lične podatke, uključujući i telefon, mejl ili IP adresu svojih korisnika koji nezakonito učitajavaju filmove ili druge sadržaje zaštićene pravom intelektualne svojine.
“U slučaju nezakonitog učitavanja filma na internetsku platformu, kao što je Jutjub, nosilac prava može od operatera na osnovu Direktive o sprovođenju prava intelektualne svojine da zahteva samo poštansku adresu korisnika, ali ne i njegovu adresu elektronske pošte, IP adresu ili njegov telefonski broj„, navedeno je u odluci Suda pravde EU (ECJ).
Predmet je pokrenula jedna nemačka kompanija za distribuciju filmova, koja je od platforme Jutjub zatražila da objavi podatke o tri svoja korisnika koji su na tu platformu 2013. i 2014. godine okačili filmove „Parker“ i „Mrak film 5„, a za koje je postojalo ekskluzivno pravo distribucije.
Film je do trenutka kada je blokiran na Jutjubu videlo više desetina hiljada ljudi.
Jutjub i njegova matična kompanija Gugl odbili su da dostave imejl adrese, telefonske brojeve i IP adrese tih korisnika. Nalog na Jutjubu, koji omogućava i učitavanje sadržaja, otvara se preko Gugla i za to su potrebni imejl, broj telefona i korisničko ime, ali ne i kućna adresa.
Distributer Konstantin film pokrenuo je zatim postupak pred nemačkim sudom, a nemački Savezni sud predmet je prepustio Sudu pravde EU.
U svojoj odluci, ECJ je naveo da onlajn portali, poput Jutjuba, po evropskim zakonima o autorskim pravima nisu dužni da otkriju tražene adrese svojih korisnika.
U obrazloženju piše da je spor iz glavnog postupka zavisio od toga da li su tražene informacije obuhvaćene pojmom „adrese“ u smislu Direktive o sprovođenju prava intelektualne svojine, koja propisuje da sudovi mogu da narede dostavljanje informacija o poreklu i distribuciji robe ili usluga koje povredjuju ta prava. Te informacije uključuju, između ostalog, „adrese“ proizvođača, distributera i dobavljača robe ili usluga kojima je počinjena povreda.
Sud je, međutim, u pogledu uobičajenog smisla izraza „adresa“ utvrdio da se on odnosi samo na poštansku adresu, odnosno mesto prebivališta ili boravišta određene osobe, a da se, kada nema drugog pojašnjenja, ne odnosi na adresu elektronske pošte, telefonski broj ili IP adresu.
To je tumačenje, kako je ocenio sud, u skladu sa svrhom odredbe o pravu na informaciju iz Direktive o intelektualnoj svojini.
„Naime, s obzirom na minimalno usklađivanje u pogledu poštovanja prava intelektualne svojine generalno, to je usklađivanje, u skladu s navedenom odredbom, ograničeno na tačno određene informacije. Uz to, tom se odredbom nastoji pomiriti poštovanje različitih prava, a između ostalih, i prava titulara intelektualne svojine na informaciju i prava korisnika na zaštitu ličnih podataka„, ocenio je ECJ.
Sud je, u svojoj odluci, ipak, pojasnio da države članice EU mogu nosiocima prava intelektualne svojine da priznaju i pravo na potpunije informacije, pod uslovom da se garantuje pravična ravnoteža između različitih osnovnih prava o kojima je reč i da se poštuju druga opšta načela prava EU, poput načela proporcionalnosti, prenosi Euractiv.
