Valjevo – Zatvoreni ekosistem proruskih i antisistemskih kanala na Telegramu ne samo da oblikuje javno mnjenje već i mobilizuje aktere na ulici.
Prema tome najopasniji nisu oni sa najviše pratilaca, već oni sa najlojalnijom publikom.
Ako ste mislili da su društvene mreže poput Fejsbuka i Tvitera glavno digitalno bojište dezinformacija, vreme je da upoznate Telegram.
Ova platforma, koju u Srbiji koriste desetine hiljada ljudi, postala je glavno utočište za ekstremno desničarske, proruske i antisistemske grupe koje kreiraju paralelni informacioni univerzum – zatvoren, agresivan i podjednako opasan po društveni sklad i po pojedince.
Prema analizi „Ekosistem srpskih ekstremno desničarskih Telegram kanala“ autora Miloša Jovanovića iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), ovi kanali nisu samo mesto za širenje teorija zavere i govora mržnje.
Oni funkcionišu kao koordinisan propagandni mašineraj koji aktivno podriva demokratske institucije, promoviše ruske geopolitičke interese i mobilizuje ljude za akcije u stvarnom svetu.
Tri lica ekstremizma: Nacionalisti, Putinofili i Antisistemci
Analiza je devet kanala podelila u tri grupe prema dominantnim narativima:
- Snažni nacionalisti („BUNT je stanje duha„, „Princip„, „Narodna Patrola„, „Srbska Akcija„) ističu srpski identitet i tradiciju, žestoko napadaju LGBT+ zajednicu i „izopačeni Zapad„.
- Geopolitički proruski („Bunker„, „Koridor„, „Vaseljenska„) promovišu rusku propagandu, bore se protiv „zapadnog imperijalizma“ i NATO-a.
- Antisistemci i teoretičari zavere („Pokret Mi„, „Moba za obnovu Srbije„) grade narativ o „narodu protiv izdajničkog sistema„, odbacuju evropske integracije i promovišu teorije zavere.
Iako se razlikuju po tonu, svi dele istu binarnu sliku sveta: Rusija, pravoslavlje i narod kao svetlost i istina, nasuprot Zapadu, demokratiji i domaćim institucijama kao izvoru zla i izdaje.
Ključna zabluda: Broj pratilaca nije jednak uticaju
Analiza ruši jedan od najvećih mitova društvenih mreža. Najpraćeniji kanal, „BUNT je stanje duha“ (86.000 pratilaca), ima angažovanost od 19%. Međutim, kanal „Princip“ sa samo 13.500 pratilaca ima zapanjujućih 71% angažovanosti.
„Glavni razlog visokog angažmana pratilaca Telegram kanala ‘Princip’ jeste fokusiran i ciljan sadržaj. Na ovom kanalu objavljuju se specifične, emotivno snažne poruke koje rezonuju sa uskom, ali izrazito aktivnom publikom„, objašnjava autor analize Miloš Jovanović.
On dodaje da se na kanalu „Princip“ dnevno objavljuju svega dve do tri poruke, što omogućava da ih pročita i na njih reaguje većina pratilaca. „Manji broj pratilaca uz njihov visok stepen aktivnosti rezultira snažnom lojalnošću i izraženim osećajem pripadnosti unutar zajednice„, naglašava Jovanović.
Ovo je ključni pokazatelj: „Princip“ ne doseže toliko široku publiku, ali njegovi pratioci su izuzetno lojalni, aktivni i verovatno spremniji da deluju po porukama koje primaju. Drugim rečima, opasnost ne leži u širini, već u dubini uticaja. Manja, ali zato zagriženija zajednica može imati nesrazmerno veliki uticaj.
Od digitalnog ka fizičkom: Kada ekstremizam izađe na ulicu
Ovi kanali nisu zatvoreni u digitalnom balonu. Kao što je analiza dokumentovala, neki od njih imaju direktan kapacitet za fizičku mobilizaciju. „Narodna Patrola“ je poznata po organizaciji protesta, takozvanim „građanskim hapšenjima„, napadima na novinare i zastrašivanju migranata. „Pokret Mi“ je svoju digitalnu prisutnost uspeo da pretvori u politički kapital, prešavši cenzus na parlamentarnim izborima.
„U analizi kanal ‘Narodna Patrola’ je najjasniji primer preliva digitalnog uticaja u fizičke akcije. Određeni kanali imaju potencijal da funkcionišu kao nosioci mobilizacije, ali ‘Narodna Patrola’ je izdvojena kao najkonkretniji primer u kojem se digitalna aktivnost dosledno pretvara u fizičko delovanje„, ističe Jovanović.
Ovo brisanje granice između online radikalizacije i offline akcije predstavlja najveću pretnju.
Mreža uzajamne podrške i spoljni uticaj
Analiza sprovedena korišćenjem alata TG Stat jasno pokazuje kako ovi kanali grade mrežu uzajamne podrške. „BUNT je stanje duha“ deluje kao centralni čvor koji distribuira sadržaj manjih kanala poput „Bunkera“ i „Koridora„, stvarajući zatvoren informacioni krug.
„Kanal ‘Bunt je stanje duha’ predstavlja centralni čvor kroz koji se distribuiraju sadržaji drugih srodnih kanala u okviru analiziranog digitalnog ekosistema. Objave sa kanala poput ‘Bunker’, ‘Koridor’ i ‘Narodna Patrola’ često se dele na ‘Bunt’-u i obratno. Na taj način nastaje sistem uzajamne promocije i zatvorenog informacionog kruga, zasnovan na zajedničkoj ideološkoj orijentaciji„, objašnjava Jovanović.
Istovremeno, deo kanala služi kao distributer sadržaja direktno sa ruskih izvora, što ih čini kanalom stranog političkog uticaja. „Sadržaj ruskih državnih medija često se preuzima direktno, a zatim prilagođava srpskoj publici putem prevoda, sažetaka i titlova. Cilj ove adaptacije je povećanje verodostojnosti i emotivnog uticaja na lokalnu publiku„, navodi Jovanović, dodajući da kanal „Vaseljenska“ ima upravo ovu ulogu unutar mreže proruskih kanala.
Telegram tako postaje platforma na kojoj se delegitimizuje evropski put Srbije i afirmišu narativi koji odgovaraju interesima Kremlja.
Platforme bez odgovornosti
Kako se platforma Telegram ponaša kao posrednik? Jovanović konstatuje da Telegram trenutno ne pokazuje nameru da sam preuzme odgovornost za sadržaj koji hostuje, oslanjajući se na minimalnu moderaciju i princip slobode izražavanja.
„Najveća šansa za promenu ovakve prakse dolazi od zakonskog pritiska, kao što je evropski Digital Services Act. Ipak, masovno uklanjanje problematičnih kanala u skorije vreme je malo verovatno„, ocenjuje on.
Najopasnija posledica: Sistemska erozija javnog prostora
Šta je najopasnija posledica delovanja ovog ekosistema? Prema Jovanoviću, delovanje analiziranog ekosistema dovodi do više posledica: erozije demokratskih vrednosti kroz normalizaciju ekstremnih stavova, povećane društvene polarizacije zbog zatvorenih informacionih krugova i stvarnih bezbednosnih pretnji za grupe poput migranata, novinara i aktivista.
„Najopasnija posledica je sistemska erozija javnog prostora i poverenja, gde dezinformacije dovode građane u zabludu. Zbog toga se ne razvija kultura javnog dijaloga, što dugoročno ugrožava demokratiju i može podstaći nasilje u društvu„, upozorava Jovanović.
Šta se može učiniti?
Ekosistem ekstremističkih Telegram kanala nije samo skup digitalnih buđavaca. To je simptom dubljih društvenih bolesti – polarizacije, erozije poverenja u institucije i krize vrednosti. Borba protiv njega zahteva više od jednostavnog uklanjanja sadržaja. Potreban je sveobuhvatan odgovor.
„Institucije bi trebalo da razviju kapacitete za praćenje i transparentno prijavljivanje ekstremističkog sadržaja, uz bolju koordinaciju između policije, tužilaštva i Telegram platforme. Mediji treba da ubrzaju proces fakt-čekovanja sadržaja koji dolazi iz Telegram ekosistema. Takođe, preporučuje se saradnja medija sa istraživačkim timovima koji prate ovu mrežu kanala, što omogućava pravovremeno otkrivanje dezinformacija i ekstremističkog sadržaja„, navodi Jovanović.
Civilni sektor i obrazovne institucije mogu doprineti kroz programe medijske pismenosti i jačanja otpornosti na dezinformacije. Obični građani, s druge strane, treba da razvijaju kritički pristup informacijama, proveravaju ih iz više izvora, izbegavaju deljenje neproverenih objava i prijavljuju sadržaj koji poziva na nasilje.
„Najefikasnije ulaganje leži u razvoju medijske pismenosti kroz škole i omladinske programe, jačanju institucionalne koordinacije u prijavljivanju i istragama, podršci nezavisnim medijima i istraživačkim timovima koji prate ekstremno desničarske mreže„, zaključuje Jovanović.
Bez ovakvog pristupa, postoji realan rizik da će ovi digitalni laboratoriji mržnje i dezinformacija postati pokretači još dublje društvene radikalizacije i destabilizacije.
O sagovorniku:
Miloš Jovanović, autor analize „Ekosisitem srpskih ekstremno desničarskih Telegram kanala“, angažovan je u timu Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) od maja 2020. godine. Završio je osnovne i master studije na Fakultetu bezbednosti u Beogradu.
