Beograd – Narodna skupština Republike Srbije 9. februara 2023. godine usvojila je nove zakone u oblasti pravosuđa – Zakon o sudijama, Zakon o uređenju sudova, Zakon o Visokom savetu sudstva, Zakon o javnom tužilaštvu i Zakon o Visokom savetu tužilaštva.
Prelaznim i završnim odredbama ovih zakona propisano da se oni primenjuju od dana konstituisanja Visokog saveta sudstva, odnosno Visokog saveta tužilaštva, kao i da od tog dana počinje da teče rok od godinu dana za donošenje podzakonskih akata koji su propisani ovim zakonima. Taj jednogodišnji rok istekao je 10. maja ove godine.
Visoki savet sudstva je na sedmoj redovnoj sednici održanoj 17. aprila ove godine doneo Pravilnik o vrednovanju sudija i predsednika sudova („Sl. glasnik RS“, 34/2024). Reč je o veoma značajnoj oblasti koja zavređuje detaljnu analizu, pre svega sa aspekta praktične primene i posledica koje mogu proizaći iz ponuđenih rešenja, a koje značajno utiču na sudsku nezavisnost i unapređenje rada sudova sa ciljem jačanja poverenja u rad sudija.
Imajući to u vidu, CEPRIS je oformio radnu grupu sa ciljem sačinjavanja modela pravilnika koji uređuje ovu oblast.
Model pravilnika o kriterijumima, pokazateljima, načinu i postupku vrednovanja rada sudija i predsednika sudova rezultat je rada Ane Stamenić, sudije Višeg suda u Novom Sadu i predsednice posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije, zajedno sa saradnicima – Miodragom Jovanovićem, redovnim profesorom katedre za teoriju, sociologiju i filozofiju prava Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Natašom Stojadinović, advokaticom u Beogradu i master pravnicom.
Model sadrži konkretne pravce za ostvarivanje svrhe vrednovanja rada sudija – procenu, održavanje i unapređenje kvaliteta rada, uz poštovanje nezavisnosti sudije u cilju jačanja poverenja javnosti u rad sudije i suda.
U odnosu na Pravilnik o vrednovanju sudija i predsednika sudova koji je usvojio Visoki savet sudstva, Model CEPRIS-a sadrži pregledniju i precizniju terminologiju, te tako sadrži jasno definisane kriterijume i pokazatelje – izvore podataka, što doprinosi jednostavnoj, razumljivoj i jednakoj primeni prema svim sudijama i predsednicima sudova.
Visoki savet sudstva se opredelio da pokazatelji sadrže opisne pojmove, bez preciziranja izvora podataka kojima se pokazatelji utvrđuju. CEPRIS je stava da neprecizno definisanje pokazatelja za propisane kriterijume dovodi do konfuzije i nemogućnosti merljivih, objektivnih i jasnih pokazatelja rada sudija i predsednika suda.
Nejasne norme omogućavaju proizvoljnost u odlučivanju, paušalnost i nejednakost koja se kod vrednovanja rada nosilaca pravosudnih funkcija ne sme dozvoliti. Shodno tome, Modelom je propisana i orijentaciona norma za oblast u kojoj sudija radi, iskazana brojem, te uporediva i merljiva kao indikator sposobnosti organizovanja sudijskog posla.
Za razliku od usvojenog Pravilnika kojim je propisano da je nepostupanje po nalogu višeg suda u postupku po pravnom leku jedan od pokazatelja kriterijuma „stručno znanje i sposobnost njegove primene“, Model CEPRIS-a u potpunosti poštuje načelo da vrednovanje ne može obuhvatati slobodno sudijsko uverenje.
Takođe, autori Modela smatraju da broj rasprava i pretresa otvorenih u postupku pred drugostepenim sudom u odnosu na ukupan broj predmeta protiv kojih je izjavljen redovan pravni lek ne može biti pokazatelj stručnog znanja i sposobnosti njegove primene, jer pred drugostepenim sudom nakon otvorenog pretresa odluka prvostepenog suda može biti potvrđena, te utvrđen pravilan i zakonit rad prvostepenog suda, pa broj otvorenih pretresa ne može govoriti o nestručnosti sudije.
Pored navedenog, u odnosu na usvojeni Pravilnik, CEPRIS-ov Model propisuje i kriterijume i pokazatelje koji su primenjivi i u postupku vrednovanja sudija Vrhovnog suda i omogućava transparentan postupak imenovanja i adekvatnu nadležnost organa za vrednovanje.
