Leto 2026. donelo je Evropi više klimatskih ekstrema, dok su u Srbiji tokom iste sezone dokumentovani izrazita toplota, sušni uslovi i niske vode. Njihova istovremena pojava, međutim, nije dovoljna da govorimo o compound događaju.
Ključno je pitanje kako su različiti rizici povezani i kada počinju međusobno da se pojačavaju.
Evropa je iza sebe ostavila leto tokom kojeg se nisu izdvojile samo visoke temperature. Copernicus Climate Change Service zabeležio je istovremeno izraženu toplotu i toplotni stres, sušne uslove i veoma niske protoke reka, uz visoke temperature mora i intenzivnu aktivnost požara u pojedinim delovima kontinenta.
Leto 2026. bilo je treće najtoplije u Evropi, ali pojedinačni temperaturni rang ne opisuje u potpunosti ono što je obeležilo sezonu. Važna je upravo istovremena pojava različitih ekstrema i pitanje šta se događa kada se oni preklapaju.
Evropski podaci, međutim, ne mogu se jednostavno preslikati na Srbiju. Za ono što se događalo u zemlji postoje zasebni podaci Republičkog hidrometeorološkog zavoda.
Prema analizi RHMZ-a, leto 2026. bilo je treće najtoplije u Srbiji od 1951. godine. Srednja sezonska temperatura iznosila je 23,1 stepen Celzijusa, što je 2,2 stepena iznad proseka za period 1991–2020. Tokom leta registrovana su četiri toplotna talasa.
Istovremeno, leto je bilo deseto najsušnije u Srbiji od 1951. godine. RHMZ je dokumentovao sušne uslove, a monitoring zasnovan na standardizovanom indeksu padavina takođe je pokazivao signal suše.
Treći deo slike činile su niske vode. RHMZ je beležio niske vodostaje na Dunavu, Tisi, Savi i Velikoj Moravi, dok je Copernicus u širem evropskom pregledu Srbiju izričito uključio u kontekst veoma niskih protoka Dunava.
Tako su se tokom iste sezone u Srbiji našli ekstremna toplota i toplotni talasi, veoma sušni uslovi i niske vode.
Ali njihova istovremena pojava još ne znači da je leto 2026. automatski moguće proglasiti jednim složenim, odnosno compound klimatskim događajem.
„Nije svaki put istovremena pojava više ekstrema automatski compound događaj. O njemu govorimo kada između tih pojava postoji fizička ili funkcionalna veza i kada njihov zajednički uticaj postaje veći od prostog zbira pojedinačnih posledica“, objašnjava za Dijalog Net Vladimir Đurđević, redovni profesor Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Đurđević objašnjava i fizičke mehanizme koji mogu povezivati toplotu, sušu i raspoloživost vode. Visoke temperature povećavaju isparavanje i dodatno isušuju zemljište, dok suvo zemljište zauzvrat može da pojača zagrevanje vazduha. Manjak padavina, zajedno sa velikim isparavanjem, doprinosi smanjenju protoka reka i raspoloživosti vode.
Dokumentovana kombinacija ekstrema u Srbiji tokom 2026. saglasna je, dakle, sa mehanizmima kroz koje se različiti klimatski rizici mogu povezivati i pojačavati. To, ipak, nije isto što i zaključak da je celo leto 2026. u Srbiji dokazano bilo jedan compound događaj.
Jedno leto nije klimatski trend
Ni činjenica da je 2026. bila među najtoplijim i najsušnijim sezonama u Srbiji nije sama po sebi dokaz dugoročnog klimatskog trenda.
„Da bismo razumeli klimatske trendove, potrebno je posmatrati višedecenijske vremenske nizove i pratiti kako se menjaju temperature, učestalost i intenzitet toplotnih talasa, veoma topli dani i noći, suše i zemljišna vlaga. Upravo zato, leto 2026. nije izolovan događaj, već dolazi u nizu veoma toplih leta poslednjih godina, tako da je taj dugoročni obrazac mnogo važniji od pojedinačnog mesta na rang-listi“, navodi Đurđević.
Dugoročni trend i procena uticaja klimatskih promena na konkretan ekstremni događaj nisu ista stvar. Za to se koriste studije atribucije, a tokom leta 2026. urađene su takve analize za dva toplotna ekstrema u Srbiji.
Za šestodnevni toplotni talas krajem juna analiza je pokazala da je takav događaj u današnjoj klimi oko 55 puta verovatniji nego u klimatskim uslovima iz 1950. godine.
Njegov procenjeni povratni period smanjen je sa oko 152 godine na 2,8 godina, dok je doprinos klimatskih promena intenzitetu događaja procenjen na oko 4,5 stepeni Celzijusa.
Druga analiza odnosila se na rekordno topao avgust 2026, koji je u Srbiji bio najtopliji i drugi najsušniji u raspoloživim merenjima. Za temperaturni ekstrem analiza je pokazala da je avgust takvog intenziteta danas oko 39 puta verovatniji nego u klimatskim uslovima iz 1950. godine: događaj koji bi se tada očekivao približno jednom u 279 godina danas ima povratni period od oko sedam godina.
Ovi rezultati odnose se na dva konkretna toplotna ekstrema. Ne predstavljaju atribuciju sušnosti avgusta, suše ili niskih voda tokom leta, niti celog leta 2026. kao jednog compound događaja.
Kada se rizik prenosi iz jednog sistema u drugi
Značaj istovremene pojave više ekstrema ne završava se na meteorološkim i hidrološkim pokazateljima.
„Kada ove pojave posmatramo odvojeno, možemo potceniti stvarni rizik. Voda, energija, poljoprivreda, zdravlje i gradovi nisu nezavisni sistemi“, kaže Đurđević.
Veze se mogu pojaviti na više mesta. Tokom velike toplote raste potreba za električnom energijom za hlađenje. Istovremeno, suša i niski protoci mogu ograničiti proizvodnju hidroenergije ili otežati rad postrojenja kojima je voda potrebna za hlađenje. U poljoprivredi visoke temperature povećavaju potrebe biljaka za vodom upravo u trenutku kada su vlaga u zemljištu i raspoloživost vode smanjene.
To su putevi kroz koje se rizik može prenositi i pojačavati između sistema. Oni, međutim, nisu dokaz da se svaka od tih posledica dogodila u Srbiji tokom leta 2026. Postojeći podaci dokumentuju pojedine rizike i posledice, ali ne daju celovit, kvantifikovan nacionalni bilans štete po poljoprivredu, energetiku, zdravlje ili transport.
Upravo zato compound perspektiva menja pitanje koje se postavlja. Nije dovoljno pitati samo koliko je bilo toplo, koliko je padavina nedostajalo ili koliko je nizak bio vodostaj. Važno je i šta se događa kada različiti sistemi istovremeno zavise od istog ograničenog resursa, poput vode.
Od jednog rizika ka zajedničkim ranjivostima
Takvo posmatranje menja i način razmišljanja o prilagođavanju klimatskim rizicima.
„Najvažnija promena je da prilagođavanje više ne možemo planirati po principu jedan rizik, jedna mera. Sistem koji je pripremljen za toplotni talas ne mora biti otporan ako se istovremeno pojave suša, manjak vode i velika potrošnja električne energije. Zato treba identifikovati zajedničke ranjivosti“, kaže Đurđević.
To ne znači da je svaki problem koji može nastati u takvoj kombinaciji već dokumentovan kao slabost sistema u Srbiji. Granica ostaje važna i kod leta 2026: istovremenost toplote, sušnih uslova i niskih voda nije sama po sebi dokaz compound događaja. Ali mogućnost da se takvi rizici fizički i funkcionalno povežu znači da ni pripremu za njih nije dovoljno planirati odvojeno.
