Autonomni ženski centar (AŽC) uputio je dopis Radnoj grupi za izradu Nacrta zakona o izmenama i dopunama Porodičnog zakona, u kojem zahteva da se preispitaju pojedina predložena rešenja za koja ocenjuju da mogu ozbiljno ugroziti bezbednost dece i žrtava porodičnog nasilja.
U dopisu AŽC pozdravlja predlog da se u članu 197 stav 3 izričito navede da se izloženost deteta nasilju u porodici smatra nasiljem prema detetu.
Ipak, upozoravaju da ovo rešenje, iako od suštinskog značaja, neće biti delotvorno ukoliko se isto normativno polazište ne ugradi i u druge ključne članove zakona (60, 61 i 266), kako bi se obezbedila jedinstvena primena i zaštita u svim postupcima.
Sporno sprečavanje kontakta
Ključna zamerka AŽC-a odnosi se na predloženu formulaciju člana 197 stav 2 tačka 13, prema kojoj bi se svako sprečavanje kontakta deteta sa roditeljima smatralo nasiljem u porodici. Iz Centra ističu da ovakva odredba, bez izuzetaka, može imati pogubne posledice u praksi.
„Na prvi pogled ova odredba deluje kao da je doneta radi zaštite detetovog prava da viđa drugog roditelja. Ukoliko ostane ovako definisana, bez uvažavanja da ovo pravo može biti suspendovano u slučaju opasnosti po bezbednost deteta, ova odredba može da ugrozi živote dece čak i u situacijama kada drugi roditelj nikada nije bio direktno nasilan prema detetu“, navodi se u dopisu.
Kao ilustraciju rizika, AŽC podseća na tragične slučajeve ubistva dvogodišnje devojčice iz Vršca (2022) i četvorogodišnjeg dečaka iz Rakovice (2017). Oba deteta ubili su očevi koji ranije nisu bili direktno nasilni prema njima, već su ubistva bila osveta majkama koje su prijavile nasilje. U slučaju iz Rakovice, majka je više puta novčano kažnjavana jer nije omogućavala viđanje deteta sa ocem van kontrolisanih uslova.
Zbog toga AŽC predlaže da se u član doda izuzetak: da se sprečavanje kontakta ne smatra nasiljem u porodici kada se radi o roditelju „za kojeg postoji sumnja da je vršio neki oblik nasilja u porodici“.
Mere tretmana nisu mere zaštite
Druga važna primedba odnosi se na član 198 stav 2 tačke 9 i 10, kojima se predviđa da sud može izreći nalog za uključivanje u psihosocijalni tretman ili lečenje zavisnosti kao meru zaštite od nasilja u porodici. AŽC smatra da se ove mere ne mogu kvalifikovati kao mere zaštite, jer same po sebi ne obezbeđuju neposrednu sigurnost žrtve.
„Mere lečenja od bolesti zavisnosti se u Srbiji sprovode po principima ‘porodično sistemske terapije’ koja zahteva da članovi porodice, i u situaciji kada su žrtve nasilja, budu podrška učiniocima prilikom lečenja. Od članova porodice se traži da kontrolišu da li osoba na lečenju redovno uzima terapiju, što u situacijama kada postoji nasilje dovodi žrtve nasilja u veću opasnost“, upozorava AŽC.
Shodno tom, ova organizacija predlaže da se mere podrške učiniocima nasilja regulišu posebnim članom zakona, koji bi podrazumevao obaveznu procenu podobnosti učinioca, procenu rizika, obavezno praćenje efekata i, što je najvažnije, obaveznu kombinaciju sa merama neposredne zaštite žrtve.
Međunarodne obaveze Srbije
U dopisu se podseća i na obaveze koje je Srbija preuzela ratifikacijom Istanbulske konvencije, posebno na član 31 koji propisuje da ostvarivanje prava na kontakt sa detetom ne sme ugroziti bezbednost žrtve ili dece.
Takođe, ukazuje se i na relevantne odredbe Direktive EU 2024/1385 o borbi protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici, uključujući član 32 koji se odnosi na bezbednost dece, kao i preporuke GREVIO komiteta iz septembra 2025. godine.
Dopis Radnoj grupi zaključuje se stavom da predložene izmene nisu samo pitanje pravno-tehničkog unapređenja teksta, već suštinsko pitanje zaštite dece, bezbednosti žrtava i sprečavanja sekundarne viktimizacije.
Od Radne grupe se traži da navedene predloge ponovo razmotri i unese potrebne korekcije u tekst Nacrta zakona.
Podsetimo, Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju sprovelo je javnu raspravu o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Porodičnog zakona od 27. marta do 16. aprila 2026. godine, nakon čega je objavljena nova verzija nacrta.
Autonomni ženski centar dostavio je, (16. aprila 2026. godine), Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju komentare i predloge na Nacrt zakona o izmenama i dopunama Porodičnog zakona.
Izmene Porodičnog zakona, koji nije menjan punih 20 godina, predviđaju niz značajnih promena, uključujući potpunu zabranu fizičkog kažnjavanja dece i zabranu maloletničkih brakova.
