Dve od tri autorke priručnika „Primena novih odrednica Kodeksa novinara i novinarki Srbije“ govore za Dijalog Net o medijskim kampanjama, odgovornosti urednika i zašto je borba za etičko novinarstvo danas važnija nego ikad.
Krajem 2024. godine, nakon 18 godina, usvojen je novi novi Kodeks novinara i novinarki Srbije.
U prvih deset meseci primene novog Kodeksa broj žalbi građana na rad medija je porastao za gotovo sto odsto. Čak sedamdeset odsto svih prekršaja je bilo usmereno na samo dva poglavlja ovog dokumenta: Poštovanje dostojanstva i Odgovornost prema javnosti.
Novi priručnik „Primena novih odrednica Kodeksa novinara i novinarki Srbije„, kroz analizu konkretnih slučajeva iz prakse Komisije za žalbe Saveta za štampu, upravo se bavi, navedenim faktičkim stanjem na medijskoj sceni u Srbiji Priručnik su pripremile novinarke Tamara Skrozza, Vera Didanović i Gordana Novaković (generalna sekretarka Saveta za štampu).
O izazovima primene Kodeksa, granicama novinarske odgovornosti i nadi da etičko novinarstvo može opstati, razgovarali smo sa Verom Didanović i Gordanom Novaković.
„Društvo se lagano kuva i prihvata razulareno ponašanje medija kao normalno“
Priručnik ne beži od teških primera. U njemu su, između ostalih, analizirani slučajevi tužiteljki Bojane Savović i Jasmine Paunović, koje su mesecima bile mete koordinisanih medijskih napada, kao i braće Lazara i Luke Stojakovića, studenata čiji su pasoši osvanuli na naslovnim stranama tabloida uz optužbe da su „hrvatski agenti koji ruše Srbiju„.
Pitali smo Veru Didanović da li postoji trenutak kada ovakve kampanje pređu iz sfere narušavanja ugleda u sferu realne ugroženosti bezbednosti.
„Teško je govoriti o konkretnom trenutku. Reč je o procesu koji je od starta štetan po osobe koje su meta,“ objašnjava Didanović. „U Srbiji traje kontinuiran proces pogoršanja društvenih okolnosti, polarizacije društva i rasta agresije, što iz dana u dan povećava i opasnost medijskih kampanja po bezbednost njihovih meta.“
Ona koristi upečatljivu sliku da dočara ono što se dešava sa društvenom svešću: „Kao u onom eksperimentu sa galvanizovanom žabom, društvo se lagano kuva i prihvata razulareno ponašanje dela medija kao normalno, ne razmišljajući o ceni takvog delovanja.“
A cena je, pokazuje priručnik, sve veća. Posebno zabrinjava fenomen koji je Komisija uočila tokom 2025. godine – identični, često neprofesionalni i uvredljivi tekstovi pojavljuju se istovremeno u više medija.
„Ako se istog dana, u više različitih medija, pojavi potpuno isti tekst, sa istim tezama, sagovornicima, i prekršajima Kodeksa, onda je potpuno jasno da je reč o materijalu pripremljenom u jednom centru. To ne može biti novinarstvo, već samo ciljana akcija koja nema nikakve veze sa javnim interesom,“ kategorična je Didanović.
Ona, ipak, priznaje da su instrumenti borbe protiv ovakve prakse ograničeni: „Savet za štampu može da uoči takve pojave i na njih skrene pažnju, ali nema nikakve druge instrumente delovanja. Reći da je nešto krivotvoreno, ukradeno, podmetnuto ili na bilo koji drugi neprihvatljiv način urađeno, u društvu u kome je sramota ukinuta, nema naročitog efekta.“
„Svaki urednik svakoga dana mora da odlučuje – to je njegova odgovornost“
Jedno od najosetljivijih pitanja kojim se priručnik bavi jeste prenošenje izjava državnih zvaničnika sa društvenih mreža. Komisija je, na primer, razmatrala slučaj obraćanja predsednika Aleksandra Vučića sa Instagrama, u kome su izrečene uvrede i pretnje („banditi„, „batinaši„, „razjuriću sve batinaše„). Većinom glasova odlučeno je da nije bilo kršenja Kodeksa, jer javnost ima pravo da zna šta predsednik misli.
Gordana Novaković smatra da je tu ključna stvar kontekst i urednička procena.
„Mislim da ste već kroz pitanje postavili tu granicu, to je uvek javni interes. Svaki urednik svakoga dana mora da odlučuje o tome šta će i na koji način objaviti, to je njegova odgovornost. Trebalo bi da se tom prilikom rukovodi profesionalnim standardima, a ne interesima zvaničnika.“
Upravo je Odgovornost novinara i novinarki jedno od poglavlja Kodeksa koje je u novoj verziji značajno precizirano. U njemu se eksplicitno navodi da „odgovornost javnosti ne sme da se podredi bilo čijim interesima“ (izdavača, korporacija, vlada ili drugih državnih organa).
„Novinarstvo jeste i mora da bude visoko etična profesija“
Priručnik se ne završava samo konstatacijom problema. On nudi i set konkretnih preporuka: organizovanje javnih rasprava, obuke za mlade novinare, intenzivniju saradnju sa fakultetima. Pitali smo Gordanu Novaković šta bi volela da jedna studentkinja ili student novinarstva ponese iz ove analize kao najvažniju lekciju.
„Da novinarstvo jeste i mora da bude visoko etična profesija i da nosi veliku odgovornost,“ odgovara Novaković. „Da je posao novinara da informiše javnost, a ne da sudi, da je javni interes iznad svega, da ne postoje ‘alternativne činjenice’… I da za sve to mora neprekidno da se bori.“
Posebno poglavlje u priručniku posvećeno je stigmatizaciji organizacija civilnog društva i njihovih članova, koji se u delu medija redovno etiketiraju kao „strani plaćenici„, „Soroševi plaćenici“ ili „rušitelji Srbije„. Kako mediji mogu da razbiju taj narativ, a da pritom ostanu profesionalni?
„Insistiranjem na činjenicama i dokazima i ukazivanjem na lažne i uvredljive kvalifikacije, uz poštovanje svih profesionalnih pravila. Mediji ne smeju nikako da upadnu u zamku (što se, nažalost, povremeno dešava) da odgovaraju na isti način, jer ako radite nešto što je nedozvoljeno, postaje nevažno na kojoj ste strani.“
„Ako hoćemo da živimo u ovoj zemlji, moramo da se borimo za nju“
Na kraju razgovora, vratili smo se na ono što možda najviše obeshrabruje, a to je podatak iz priručnika da se manje od deset odsto žalbi reši izvinjenjem, ispravkom ili uklanjanjem spornog sadržaja. U takvom okruženju, gde mediji ignorišu i odluke samoregulacije i elementarnu logiku, gde autorke pronalaze motivaciju?
„Ako hoćemo da živimo u ovoj zemlji, onda za nju moramo da se borimo,“ kaže Vera Didanović. „Stvaranje pristojnog demokratskog društva je u interesu svih građana, a do njega možemo doći samo ako svako radi svoj posao, najbolje što može, poštujući pravila. Naš posao je, između ostalog, insistiranje na poštovanju etike u novinarstvu, kao jednom od bitnih stubova demokratije.“
Ovaj priručnik, i pored svih ograničenja sistema u kome nastaje, upravo to i jeste – čin borbe. Borbe za profesiju koja ne sme da odustane od istine, dostojanstva i odgovornosti prema onima zbog kojih i postoji – građanima.
O sagovornicama:
Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu
Vera Didanović, novinarka sa dugogodišnjim iskustvom, u Savetu za štampu bavi se pitanjem medijske etike.
