Valjevo – Anketa o razvoju centra Valjeva okupila je gotovo 800 građana i građanki ovog grada za manje od mesec dana.
Rezultati otkrivaju poražavajuću ocenu stanja, duboko nepoverenje u institucije, ali i želju građana i građanki ovog grada u Zapadnoj Srbiji da se nešto promeni, ako neko bude spreman da ih sasluša.
Iza broja 793 stoje ljudi
Sedamsto devedeset tri. Taj broj nije samo statistika. Iza svakog odgovora je osoba koja je izdvojila 10 do 15 minuta vremena da iznese svoje mišljenje o gradu u kojem živi.
Među njima je 60,1 odsto žena. One su, pokazalo se, preuzele olovku u ruke češće od muškaraca. Najviše ih je u „srednjoj starosnoj dobi“ (između 36 i 60 godina). To su ljudi koji svakodnevno vode decu u školu, plaćaju račune, traže parking, odlaze kod lekara. Oni najbolje znaju gde grad posrće.
I oni su jasno rekli da su nezadovoljni stanjem u centru Valjeva i imaju utisak da se stvari ne razvijaju u dobrom smeru.
76,3 odsto ispitanika ocenjuje stanje u centru Valjeva kao loše. 62 odsto smatra da se pogoršao u poslednjih deset godina. A više od polovine (57,6 odsto) veruje da se javni interes u urbanom razvoju uopšte ne uzima u obzir.
Ovo nije trenutno nezadovoljstvo. Ovo je osećaj da se grad odmiče od ljudi.
Ko je govorio i zašto je to važno: Žene i „srednja generacija“ prednjače
Kada je arhitekta Marija Marković, sredinom decembra 2025, za Dijalog.net rekla da učešće žena u anketi iznosi oko 60 odsto, to je bila procena na osnovu prvih odgovora. Danas, sa gotovo identičnih 60,1 odsto žena i dominantnim učešćem populacije od 36 do 60 godina, ta slika je potvrđena.
Zašto baš žene?
„Verujem da odgovor leži u tome što žene kod nas, često tradicionalno i generacijski nasleđeno, i dalje u najvećoj meri nose teret organizacije svakodnevnog života porodice,“ kaže Marija. „Njihov veći odziv tumačim kao prirodnu reakciju na želju da okruženje postane bezbednije, funkcionalnije i humanije za sve. Žene su pokazale veću spremnost da izdvoje vreme za aktivnosti koje ne donose direktnu materijalnu korist, već doprinose kvalitetu života svih nas.“
A „srednja starosna dob“?
„To su ljudi koji su u jeku svoje životne snage i odgovornosti,“ objašnjava ona. „Za razliku od mlađih, koji su možda mobilniji i lakše se odlučuju na promenu sredine, ili starijih koji su se povukli iz javne reči, ova generacija ima najviše da izgubi ako grad ne funkcioniše. Oni imaju svest o problemima, ali i zrelost da razumeju da je njihova povratna informacija neophodan alat za bilo kakvu promenu.“
Paradoks participacije: ne učestvuju jer ne veruju, ali žele da ih se čuje
Možda najupečatljiviji podatak ankete je ovaj: 85,9 odsto ispitanika nikada ranije nije učestvovalo ni u jednom procesu planiranja grada. Istovremeno, 57,6 odsto smatra da se javni interes uopšte ne uzima u obzir.
Kako spojiti ove dve činjenice? Ljudi ne učestvuju, ali su se kroz anketu masovno odazvali.
„Ovi podaci me ne iznenađuju previše, nažalost,“ kaže Marija. „Nije to problem od ‘juče’, javni interesi blede već par decenija. Tranzicija iz sistema druge polovine XX veka u doba u kom smo danas promenila je logiku urbanog razvoja, od planiranja u javnom interesu ka razvoju vođenom tržišnim i investitorskim interesima. “To se odražava i na učešće građana i građanki – deo njih se povukao iz procesa, dok se deo prilagodio novim pravilima igre, često posmatrajući prostor i kroz prizmu lične koristi“, objašnjava naša sagovornica.
„U takvom kontekstu, dodaje Marija osećaj da „nema smisla učestvovati“ postaje gotovo uobičajen, što dodatno produbljuje jaz između formalnih procedura i stvarnog života grada“.
Ključ je, smatra ona, u dostupnosti procesa:
„Anketa je jednostavan, brz i dostupan format (‘na klik’), gde god da se nalazite. Nasuprot tome, učešće u formalnim procedurama, poput davanja primedbi na planska dokumenta, zahteva znatno više vremena, informisanosti i inicijative i to od praćenja objava, razumevanja stručne materije, do samog pisanja i slanja primedbi.“
Zato masovan odziv na anketu, prema njenim rečima, nije slučajnost: „To je jasan signal da potreba za učešćem postoji, ali da su modeli kroz koje se ono danas sprovodi nedovoljno dostupni i neprilagođeni savremenim načinima komunikacije i života.“
Centar koji se gubi: 76 odsto kaže – loše je, i ide se na gore
Kada su ih pitali kako ocenjuju centar svog grada (arhitekturu, ulice, sadržaje, način kretanja) 76,3 odsto ispitanika je reklo: loše. Samo 3,1 odsto smatra da je dobro.
I ne samo to. 62 odsto smatra da se centar u poslednjih deset godina pogoršao. Samo 12,3 odsto vidi bilo kakav napredak.
„Pogoršao se“ nije apstraktan pojam. To je ulica koju je teško preći peške. Fasada koja propada. Sadržaj koji nestaje. Prostor koji više nije „naš“.
Na slajdovima koje je Marija objavila uz rezultate, nisu samo brojevi. Tu je i analiza, gotovo kao esej o tome šta se dogodilo sa našim gradovima:
Najjača rečenica možda stoji na jednom od slajdova i glasi:
„Prostor postaje roba, a javni interes predmet borbe.“
Ovo nije samo komentar na Valjevo. Ovo je dijagnoza sistema, ali i objašnjenje zašto 76 odsto građana i građanki Valjeva kaže „loše“, a 57,6 odsto „javni interes se uopšte ne uzima u obzir“.
Šta se desilo sa planom „Centar“ i šta dalje?
Prvi presek rezultata ankete predat je Gradskoj upravi Valjeva 12. decembra 2025. godine, uz primedbe udruženja Arhetip na izmene Plana generalne regulacije „Centar“. Od tada – tišina.
„Nemam konkretne informacije o ‘sudbini’ PGR Centra, odnosno o toku procesa Komisije za planove,“ kaže Marija. „Tokom trajanja ankete bilo je pojedinačnih, uglavnom pozitivnih reakcija iz Gradske uprave, ali bez formalnog odgovora na dostavljene rezultate i primedbe.“
I dodaje:
„Ne očekujem da će sama anketa direktno uticati na ishod ovog konkretnog plana. Važno je razumeti da je jedan planski dokument samo deo šireg okvira koji diktira kako će grad da se oblikuje. Naš cilj nije bio da utičemo isključivo na jedan dokument, već da napravimo korak u otvaranju prostora za uključivanje građana.“
Šta sledi?
U planu je objavljivanje izdvojenih rezultata na društvenim mrežama udruženja Arhetip, a potom i publikacija na sajtu koji je u izradi. Rezultati će biti prosleđeni Gradskoj upravi i medijima. Marija ne isključuje ni organizovanje tribina: „Otvoreni smo i za tribine, zašto da ne.“
Lični utisak – zadovoljstvo, zabrinutost, nada
Na kraju, kada se sagleda sve (od 793 osoba koje su se odazvale na poziv da popune anketu, preko 85,9 odsto onih koji nikada nisu učestvovali, do 57,6 odsto onih koji ne veruju da se javni interes poštuje) kako se oseća osoba koja je ovu anketu pokrenula?
„Rekla bih da je to mešavina sve tri stvari – ali ne u istoj meri,“ kaže Marija.
„Postoji zadovoljstvo zbog odziva, jer 793 osobe koje su izdvojile vreme da iznesu stav o svom gradu nije mala stvar. To pokazuje da interesovanje postoji i da građani nisu indiferentni, kako se često misli.“
„Istovremeno, nalazi jesu zabrinjavajući, ali ne i iznenađujući. Nivo nepoverenja i osećaj isključenosti ukazuju na duboko ukorenjen problem koji se ne može rešiti jednim planom ili jednim procesom.“
Ipak, nada postoji:
„Uvek postoji prostor za promenu, ključna je volja ali i neprestana edukacija. Ne u smislu brzih i pojedinačnih akcija, već u tome da se raznim društvenim akcijama podiže svest o problemima i o mogućoj zdravijoj sredini.“
Na jednom slajdu koji je objavila, stoji podsetnik na Član 56. Ustava Srbije:
„Svako ima pravo da, sam ili zajedno sa drugima, upućuje peticije i druge predloge državnim organima… i da od njih dobije odgovor kada ga traži.“
Pravo koje Ustav garantuje, dok u praksi često izostaje.
Ali 793 ljudi je progovorilo. I to je, možda, najvažniji podatak od svih.
