Strazbur – U izveštaju Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) o izborima u Srbiji 17. decembra 2023. piše da je neophodno pokrenuti zakonodavne promene pre sledećih izbora „kroz inkluzivni konsultativni proces izgrađen na širokom političkom konsenzusu“.
ODIHR ukazuje da su posmatrači primetili čestu prenatrpanost i proceduralne nedoslednosti na izborni dan, ističući potrebu za adekvatnom obukom i izbornih zvaničnika, i birača.
Primećeni su i slučajevi ozbiljnih nepravilnosti, uključujući kupovinu glasova i ubacivanje glasačkih listića u kutije, a da su mere za obezbeđivanje tajnosti glasanja bile nedovoljne što je u suprotnosti sa prethodnim preporukama ODIHR.
Posmatrači su primetili mnoge primere grupnog glasanja, slučajeve neprimerenog uticaja i neovlašćenog praćenja glasača, kao i fotografisanje listića.
„Brojanje glasova na biračkim mestima, i tabelarni prikaz rezultata su bili generalno efikasni, ali su proceduralne zaštitne mere bile nedosledno implementirane„, naveo je ODIHR u izveštaju.
Istaknuto je da su preliminarni rezultati glasanja brzo objavljeni onlajn, što je u skladu sa ranijim preporukama ODIHR.
Podseća se da je opozicija dan posle izbora ukazala na veliki broj neregularnosti, uključujući pritisak na birače, kupovinu glasova, kao i organizovano dovođenje glasača, organizujući svakodnevne proteste u Beogradu.
ODIHR je naveo da su „protesti uglavnom bili mirni, ali je 24. decembra došlo do nasilnih incidenata koji su doveli do hapšenja nekoliko demonstranata„.
U izveštaju piše da su lokalne izborne komisije primile 360, a republička 36 pritužbi na proceduru glasanja i rezltate, uglavnom uz zahtev za poništavanje glasanja, ali je većina tih pritužbi odbačena.
„Ako se rekonstituiše, međuagencijska radna grupa za koordinaciju i praćenje Sprovođenja preporuka za unapređenje izbornog procesa treba da deluje uz punu transparentnost, uz uključivanje relevantnih aktera, kao što je civilno društvo„, piše se u Izveštaju ODIHR.
Navedeno je da, kao što je prethodno već bilo preporučeno, treba obezbediti doslednu primenu procedura na dan izbora i poboljšati profesionalne kapacitete izborne administracije, da bi se standardizovana obavezna obuka mogla razmotriti za sve članove lokalnih izbornih komisija i biračkih odbora.
Uz to ODIHR poručuje da Republička izborna komisija treba da razvije i sprovede blagovremen, sveobuhvatan i ciljani program obuke i samih birača, uključujući njihova prava, sprečavanje grupnog glasanja i važnost tajnosti glasanja.
ODIHR ukazuje da bi „trebalo uzeti u obzir zabrinutost u vezi sa tačnošću biračkih spisaka i raditi na povećanju poverenja javnosti“ i da „treba razmotriti zakone, propise i prakse kako bi se omogućio pristup podacima o registraciji birača i olakšalo sprovođenje smislene revizije Jedinstvenog biračkog spiska, učešćem relevantnih činilaca, uključujući političke partije i civilno društvo, u skladu sa standardima zaštite podataka„.
Celokupna kampanja, u kojoj je dominirao aktuelni predsednik Aleksandar Vučić, bila je „okarakterisana oštrijom polarizacijom, agresivnom retorikom, ličnom diskreditacijom, verbalnim zlostavljanjem i zapaljivom retorikom“ – konstatuje ODIHR.
Sloboda izražavanja i okupljanja uglavnom su poštovane u kampanji i na izborima, a biračima je dat izbor između istinskih političkih alternativa, dok je bilo slučajeva pritiska na zaposlene u javnom sektoru, zloupotrebe javnih resursa i šema za podsticanje birača što je izaziva zabrinutost u pogledu“mogućnosti glasača da naprave izbor bez nepotrebnog pritiska„.
Uprkos zakonodavnim izmenama kojima se produžava zabrana funkcionerske kampanje uoči izbora, ostala je široka i neprikladna prednost koju su javni zvaničnici, a koji nisu kandidati, koristili da promovišu vladine projekte.
Ukupno, na izborima se „teren nagnuo na jednu stranu“ i „zamaglio liniju između države i stranke, što je u suprotnosti sa međunarodnim standardima i stavom 5.4 OEBS-a iz Кopenhagena iz 1990„.
U izveštaju piše da su u vreme izbora bili sve jači polarizacija i snažan uticaj vlasti na većinu medija.
ODIHR navodi da je njegova misija EOM dobila mnoge izveštaje o tome da su kritički novinari bili izloženi uvredama i verbalnim napadima državnih funkcionera i provladinih medija, kao i autocenzuri i da su mnogi sagovornici Misije ODIHR primetili „kulturu nekažnjavanja takvih radnji„.
Svi nacionalni kanali su pratili aktivnosti kampanje u skladu sa zakonom, ali je programima većine dominiralo pozitivno predstavljanje predsednika i vladajuće partije što je dodatno produbilo nejednake uslove – konstatuje ODIHR.
U izveštaju piše i da je Regulatorno telo za elektronske medije (REM) „zadržalo izrazito pasivan pristup u regulisanju ponašanja medija tokom kampanje„.
