Podgorica, 29. jun 2017. (PR pres servis) – Prvu petogodišnjicu crnogorskih pregovora sa Evropskom unijom (EU) obeležila je uspešna zakonodavna aktivnost, ali i nedostatak političke volje u sprovođenju reformi i nespremnost da se proces evropskih integracija učini inkluzivnijim.
To je ocenjeno na konferenciji “Prva petoletka crnogorskih pregovora sa EU", koju je organizovao Centar za građansko obrazoavanje (CGO) u saradnji sa nemačkom fondacijom Friedrich Ebert.
Izvršna direktorka CGO, Daliborka Uljarević, ocenila je da retorička posvećenost evropskim integracijama mora biti vidljiva kroz učinkovitost institucija koje vode ovaj proces i, kako je navela, uspostavljanje ograničenja u odnosu na formalne i neformalne donosioce odluka.
„Svima nam je jasno da se pod plaštom integracija, nažalost, dešavaju pojave koje nisu evropske, već su odraz klijentelističkih odnosa i činjenice da je ovaj proces neke od ključnih političkih aktera prevazišao, jer se u njemu traži mnogo više posvećenosti, teškog rada i specijalističkih znanja nego što to njihovi skromni formati velikih ambicija mogu da ponude“, istakla je Uljarević.
Prema njenim rečima, prvu petogodišnjicu crnogorskih pregovora obeležava živa zakonodavna aktivnost, solidna produkcija strateških dokumenata, koji daju određeni okvir za reformske zahvate, uspostavljanje novih institucija.
„Prvu petogodišnjicu crnogorskih pregovora obeležava i otvaranje značajnog broja pregovaračkih poglavlja i posledično pokretanje procesa unutrašnjih transformacija i ograničavanja starih loših navika u zloupotrebi državnih resursa“, navela je Uljarević.
Ona je, govoreći o faktorima koji podrivaju uspešnost pregovora, ocenila da je vidljiv nedostatak političke volje.
„To vodi simuliranju reformi u određenim oblastima, poput najčešće pominjanog izostanka rezultata u brobi protiv korupcije. Koruptivne mreže nam razjedaju svaki segment društva“, kazala je Uljarević.
Ona smatra da je vidljiv i nedostatak kapaciteta i nespremnost da se proces učini inkluzivnijim, jer, kako je navela, radne grupe za pregovore slabo funkcionišu, „značajan je otpor na svim nivoima prema kritički orjentisanim NVO“.
„Vidljiv je i nedostatak transparentnosti i efektivne komunikacije procesa prema građanima. Informacije o pregovorima su opskurne, ističe se tehnička priroda, proizvode se na stotine strana građanima nerazumljivih izveštaja, a strategija komunikacije se ne sprovodi ili se to radi na rudimentaran način“, navela je Uljarević.
Da bi se prevazišli ovi problemi, kako je poručila, potrebno je proces učiniti inkluzivnijim, komuniciranje unaprediti, „obećavati manje, a realizovati više''.
