Podgorica, 14. novembar 2016. – Planovi izgradnje novih termoelektrana na ugalj u Jugoistočnoj Evropi praćeni su obećanjima o stvaranju novih radnih mesta i očuvanju postojećih – uključujući drugi blok termoelektrane u Pljevljima, za koji je javni uvid o studiji uticaja na životnu sredinu trenutno u toku.
Međutim, obećanja su u gotovo svim slučajevima prenaglašena, zaključuje nova studija koju je objavila mreža CEE Bankwatch zajedno sa NVO Green Home i NVO MANS.
Zapravo je i trenutni broj zaposlenih u termoelektranima i rudnicima neodrživ: Rudnik uglja u Pljevljim proizvodi manje uglja po radniku nego bilo koji drugi rudnik u jugoistočnoj Europi, osim rudnika u Federaciji BIH. Potreban je pravičan i inkluzivan plan za transformaciju privrede lokalnih zajednica poput Pljevalja koje se oslanjaju na proizvodnju uglja.
Nerealna obećanja daju lažnu nadu stanovnicima rudarskih oblasti i odlažu pravednu tranziciju na održivu energiju, zaključuje studija.
Lažna nada se vidi i u slučaju II bloka TE Pljevlja. Često se čuju tvrdnja da izgradnja drugog bloka termoelektrane znači očuvanje postojećih i otvaranje novih radnih mesta. Međutim, studija pokazuje da bez obzira da li će se termoelektrana izgraditi ili ne, nije moguće sačuvati trenutni broj radnika.
U 2014. godini u Rudniku uglja je proizvedeno 1.655.037 tona lignita i bilo zaposleno 921 radnika – 1.797 tona/osoba. Konsultanti Fichtner i Deloitte su izračunali da bi se broj radnika morao smanjiti na 520-544 do 2025. godine, zavisno od scenarija, da bi blok II imao šansu da uopšte bude isplativ (3).
Nova studija pokazuje da ukoliko bi se produktivnost povećala na nivou rudnika Drmno i Kolubara u Srbiji, bilo bi zaposleno samo oko 356 radnika.
Crna Gora se kroz Ugovor o formiranju Energetske zajednice obavezala da učestvuje na regionalnom tržištu električne energije, što znači da više nije moguće samovoljno dodeljivanje subvencija energetskom sektoru. Rudni ugljaj se sme subvencionisati samo u slučaju zatvaranja.
To znači da je neophodno smanjenje broja radnika. Proces je de facto počeo u Pljevljima, gde je broj radnika u rudniku pao sa 1200 u 2010. godine na sadašnjih 872 radnika, prema podacima Komisije za hartije od vrednosti.
“Dok svi pričaju bajke o zaposlenju i drugom bloku broj radnih mesta u rudiku već sada pada, i padaće i dalje. Građani Pljevalja zaslužuju bolje: Opština i Vlada konačno moraju da priznaju situaciju. Dužni su razvijati plan zajedno sa građanima Pljevalja kako bi grad krenuo u diversifikaciju i razvijanje drugih ekonomskih aktivnosti, “ rekla je Ines Mrdović iz NVO MANS.
“Ugalj je služio svoju svrhu u razvoju Crne Gore, ali više nema budućnost obzirom na uticaj koji ima na klimatske promene I obzirom na dostupnost čistijih alternativa. Niko od nas ne želi da potrebne promene negativno utiču na radnike i zato je potreban plan za pravednu tranziciju”, dodala je Diana Milev Čavor iz NVO Green Home.
Pozitivno je takođe da čista energija nudi mogućnost
iza zapošljavanje.
Kako je navedeno u studiji, Slovenija zapošljava već 3.800 radnika u ukupnom sektoru energije iz obnovljivih izvora, pri čemu je najveći broj zaposlenih u sektoru energije iz čvrste biomase, toplotnih pumpi, kao i u sektoru solarne fotonaponske energije, dok je u Hrvatskoj do sada otvoreno ukupno 3.400 radnih mesta, najviše u sektoru energije iz čvrste biomase i vetra. U Rumuniji je zaposleno 18.950 radnika u sektoru energije iz obnovljivih izvora. Takođe se očekuje i porast broja novih radnih mesta u sektoru energetske efikasnosti.
