Kopenhagen – Srbija je ostvarila napredak u zaštiti životne sredine, ali su pred njom i dalje veliki izazovi, posebno u oblastima upravljanja otpadom, cirkularne ekonomije i zagađenja vazduha, dok su investicije u toj oblasti ispod očekivanih.
To se navodi u novom izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu (EEA).
„Ekološki učinak zemlje predstavlja mešovitu sliku, sa značajnim dostignućima i stalnim izazovima„, navodi se u delu izveštaja EEA koji se odnosi na Srbiju.
Pozitivni trendovi uključuju značajno smanjenje emisija gasova s efektom staklene bašte od 1990. godine, rast udela obnovljivih izvora energije i povećanje organske poljoprivrede.
„Međutim, izazovi i dalje postoje u oblastima kao što su upravljanje otpadom, cirkularna upotreba materijala i obezbeđivanje sveobuhvatnog praćenja zagađenja vazduha, posebno u svetlu uticaja na zdravlje povezanog sa finim česticama„, navodi se u izveštaju EEA o stanju životne sredine u Evropi kojim je obuhvaćeno 38 zemalja.
EEA navodi da Srbija preduzima napore da se pozabavi ovim izazovima kroz reforme politika, ulaganja u zelene tehnologije i inicijative za promociju održivih praksi u ključnim sektorima kao što su poljoprivreda, energetika i mobilnost, kao i da Srbija kao kandidat za članstvo u EU aktivno usklađuje ekološke i klimatske politike sa ciljevima EU.
„Posvećenost Srbije zaštiti životne sredine ogleda se u njenim stalnim naporima da proširi zaštićena područja i sprovede mere prilagođavanja klimatskim promenama, kao što je promocija klimatski pametne poljoprivrede i otpornosti na rizik od katastrofa„, ocenjuje se u izveštaju.
EEA ukazuje na problem povećane potrošnje biomase i tehničke upotrebe drveta, kao i da su potrebni dodatni podsticaji za promovisanje organske poljoprivrede i usklađivanje sa standardima EU.
U izveštaju se ocenjuje da veliko oslanjanje na poljoprivredu zasnovanu na kiši čini proizvodnju hrane u Srbiji veoma podložnom vremenskim promenljivostima, što zahteva veća ulaganja u mere prilagođavanja klimatskim promenama.
„Kvalitet vazduha, uprkos trendu smanjenja zagađenja finim česticama, zahteva sveobuhvatne strategije praćenja i ublažavanja, posebno u vezi sa prostornim razlikama u nivoima zagađenja„, ocenila je EEA.
Potrebno je i kontinuirano praćenje i upravljanje vodnim resursima radi obezbeđivanja kvaliteta vode i zaštite vodenih ekosistema, kao i očuvanje zdravlja zemljišta kroz održive prakse upravljanja zemljištem.
U sektoru energetike, povećana potrošnja, zavisnost od fosilnih goriva i ograničena istraživanja i razvoj ometaju energetsku tranziciju uprkos reformama politike, ocenjuje EEA.
Prioriteti treba da budu energetska efikasnost, obnovljivi izvori, razvoj inicijativa pametnih gradova, energetski efikasna mobilnost i skladištenje energije.
Energetsko siromaštvo je 2022. godine bilo blizu proseka EU što je, kako se navodi, poboljšanje u odnosu na prethodne godine.
Srbija je 2022. i 2023. za zaštitu životne sredine izdvojila 0,49 odsto bruto domaćeg proizvoda, saopštila je EEA, ocenjujući da je to ulaganje nedovoljno za adekvatno rešavanje ekoloških problema.
„Sveobuhvatna strategija sa kontinuiranim praćenjem, ciljanim intervencijama i integrisanim upravljanjem životnom sredinom je neophodna za obezbeđivanje održive budućnosti„, saopštila je EEA.
