Beograd – Samo u ovoj godini registrovano je 500 novih slučajeva beskućništva, od kojih je svaka peta žena i svaka peta mlada osoba, a veliki broj njih ima teške probleme sa mentalnim zdravljem.
To su upozorili iz Mreže organizacija za borbu protiv beskućništva, na solidarnom uličnom skupu „Niko bez hrane, niko bez krova, niko bez podrške„, kojim je obeležen Međunarodni dan borbe protiv beskućništva.
Direktor humanitarne organizacije „Adra“ Igor Mitrović ističe da je Mreža prethodnih godina privlačila pažnju značajnih partnera i građana i da će u budućnosti nastaviti sa ovom borbom jer je stanje po ovom pitanju sve gore, a različitih slučajeva mnogo.
„Ljudi dolaze u ovu situaciju zato što je izostala podrška kada im je bila potrebna. Najveći broj slučajeva jesu ljudi koji su ceo život radili slabo plaćene poslove i nisu mogli da se snađu u surovoj ekonomiji, ili su izgubili sposobnost rada zbog bolesti, nakon čega im se zatvara svaka opcija za snalaženje i završe na ulici„, dodao je Mitrović.
Koordinatorka Mreže organizacija za borbu protiv beskućništva, Milica Milijić, izjavila je da je situacija sa brojem ljudi na ulicama pogoršana i da je preduzimanje konkretnih koraka nužno u rešavanju problema.
„Samo u Beogradu i Novom Sadu organizacije koje su članice Mreže rade sa preko 4.000 ljudi bez krova nad glavom. To govori da je broj beskućnika u zemlji znatno veći i da je neophodan zaokret. Nužna je volja i spremnost da se preduzmu konkretni koraci u prevenciji beskućništva, kao i razvoj partnerstva sa ljudima koji žele da pruže pomoć„, rekla je Milijić.
Podseća da je beskućništvo posledica sistemskih uslova i predstavlja stanje apsolutnog siromaštva, bez krova nad glavom, u nesigurnim i neadekvatnim uslovima, ali da postoje mnogo dublji problemi od samog života na ulici.
„Ljudi u ovoj situaciji izloženi su nasilju, diskriminaciji i stigmatizaciji. Neretko su suočeni sa pravnom nevidljivošću i lišeni osnovnih prava. Brojne prepreke stoje na putu pribavljanja ličnih dokumenata, dobijanja socijalne pomoći, nalaženja legalnog zaposlenja i primanja usluga zdravstvene i socijalne zaštite„, dodaje koordinatorka.
Kako navode iz Mreže organizacija, njihovi zahtevi u cilju rešavanja ovog problema zahtevaju angažovanje nadležnih organa, jačanje institucionalnih kapaciteta za urgentne potrebe, što uključuje širenje postojećih kapaciteta za privremeni smeštaj i donošenje nacionalne stambene strategije koja će omogućiti da podrška ljudi u ovakvim situacijama bude od prioritetnog značaja.
