Beograd/Sarajevo/Zagrteb – Civilno društvo na Zapadnom Balkanu poslalo je snažnu poruku solidarnosti, suočavanja s prošlošću i odgovornosti.
U jedinstvenoj regionalnoj akciji, mirovni aktivisti iz Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine udružili su snage kako bi obeležili neobeležena mesta stradanja iz ratova devedesetih.
Aktivisti Centra za nenasilnu akciju (CNA) Beograd-Sarajevo i Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR) iz Hrvatske i Srbije sproveli su akciju simultanog simboličnog obeležavanja na teritoriji tri države, čime su dali ključni doprinos izgradnji inkluzivne kulture sećanja.
Zašto je kultura sećanja imperativ za Zapadni Balkan?
Promocija kulture sećanja i suočavanje s ratnom prošlošću nije samo etička obaveza prema žrtvama, već temeljni preduslov za dugoročnu stabilnost, mir i razvoj država Zapadnog Balkana. Selektivno pamćenje, gde se veličaju naše žrtve, a negiraju tuđe, glavni je generator novih podela i ponavljanja sukoba.
Civilno društvo, ovakvim regionalnim akcijama, nudi alternativu dominantnim političkim narativima.
1) Prevencija negiranja i revizionizma
Obeležavanje svakog mesta stradanja (bez obzira na nacionalnost žrtava i počinilaca) direktno se suprotstavlja tendenciji državnih elita da poriču ili umanjuju zločine počinjene u ime sopstvene nacije. Samo priznata i dokumentovana prošlost može sprečiti revizionizam i manipulaciju činjenicama.
2) Izgradnja poverenja i pomirenja
Istinsko pomirenje u regionu ne može biti nametnuto odozgo, već mora nastati iz spremnosti društava da vide i priznaju tuđu bol. Kada aktivisti iz Srbije obeležavaju stradanje Hrvata u Stajićevu, ili aktivisti iz Hrvatske stradanje Srba u Kerestincu, šalje se jasna poruka da su bol i žrtva univerzalni.
3) Lekcija za mlade generacije
Kultura sećanja je ključni edukativni alat. Škole i udžbenici na Zapadnom Balkanu često izostavljaju ili iskrivljuju činjenice o ratovima. Obeležena mesta stradanja postaju otvorene lekcije istorije koje uče mlade da rat donosi patnju svima i da je odgovornost pojedinaca i zajednica da aktivno rade na miru.
Dalia Koler iz YIHR Srbija naglašava: „Zapravo mi moramo da pričamo o ovome i mi moramo da budemo učeni o ovome i zaista nije normalno da se sve ovo dešavalo pred našim nosem, našim komšijama… Ovakva mesta je važno adekvatno obeležiti da pokažemo šta se tu zapravo desilo, na način koji uvažava žrtve i koji ne podstiče mržnju.“
Prekid zaborava: Običan gest sa snažnim značenjem
U ovoj akciji, CNA i YIHR obeležili su objekte koji su služili kao zatočenički centri i mesta ubistava. Iako je reč o simboličnom činu (postavljanju privremenih obeležja) ovaj gest ima dalekosežan značaj. On predstavlja jasan poziv lokalnim i državnim vlastima da preuzmu odgovornost i omoguće žrtvama dostojanstveno i trajno sećanje, a zajednicama širom regiona pošalju poruku o dešavanjima u njihovoj neposrednoj blizini.
Tamara Zrnović iz Centra za nenasilnu akciju ističe: „Ono što je zajedničko u svim ovim mestima i državama je da su lokacije gde su stradali oni drugi predmet negiranja i ignoriranja te da u velikoj većini slučajeva još uvijek nemaju dostojan memorijal koji će podsećati i opominjati na zlo koje se tu dogodilo.”
Mesta stradanja koja više ne smeju biti zaboravljena
Aktivisti su obišli i obeležili lokacije koje su tokom ratova služile kao zatočenički objekti, ali i mesta gde su počinjena ubistva, bez obzira na nacionalnu pripadnost žrtava i počinilaca.
Srbija: Bivši zatočenički objekti Šljivovica i Stajićevo (blizu Zrenjanina), kao i Lovački dom u Begejcima (Torak), kroz koje su prošle stotine Hrvata i Bošnjaka, uključujući i žene i decu.
Hrvatska: Objekti Dvorac Kerestinec i osnovna škola u Dvoru na Uni, gde su stradali civili srpske i hrvatske nacionalnosti, a odgovornost još uvek nije utvrđena.
Bosna i Hercegovina: Višestruka mesta zatočenja srpskih civila u sarajevskom naselju Alipašino Polje.
Glas aktivista: Rušenje dominantnih narativa
Iris Knežević (YIHR Hrvatska): „Obilježavanje takođe vidim i kao vrlo važno u razbijanju dominantnog diskursa viktimizacije Hrvatske, kao isključivo žrtve u ratovima devedesetih godina. Smatram da ovakvo obilježavanje dovodi do toga da Hrvatska napokon priznaje zločine koji su počinjeni nad civilima drugih nacionalnosti.“
Branimir Đurović (YIHR Srbija): „Najveći značaj zajedničke saradnje Centra za nenasilnu akciju i YIHR Srbije i Hrvatske što zajedno obeležavaju ova mesta ne dozvoljavaju da ona padnu u zaborav, ne dozvoljavaju da žrtve padnu u zaborav, jer oni koji su za ovakva mesta odgovorni najradije bi da se niko ovoga i ne seća.“
Ovim akcijama, civilno društvo ne samo da odaje poštu stradalima, već aktivno kreira put za pomirenje i mir. Pokazuju da, uprkos državnom ignorisanju, postoji volja i spremnost da se suočimo sa svim zločinima, učeći time nove generacije o kompleksnoj istini i značaju ljudskih prava.
Pogledajte snimak akcije i izjave aktivista
[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row]
