Biro za društvena istraživanja – BIRODI uradio je Analizu naslovnih strana dnevnih novina. Analiza autora Željka Rakovca je imala za cilj da pokaže kako srpske novine pišu o vojnoj akciji „Oluja“ i kako izveštavaju o obeležavanju godišnjice u Srbiji i Hrvatskoj.
Vremenski okvir obuhvatio je izdanja od 3. do 6. avgusta i sve dnevne listove na nacionalnom nivou, s tim da se analiza skoncentrisala jedino na njihove naslovne strane. Kao jedinica analize uzete su ključne reči koje su ukazivale na diskurs, pa je tako jedna vest mogla da sadrži i nekoliko diskursa.
Pokazalo se da je obrađena dosta zapaljivo i da je uzburkala javnost u Srbiji, a da su događaji koji su se ređali tokom ova 3-4 dana dodatno podstakli negativne strasti.
Kakva je pozicija novinara u svemu ovome? Da li treba da drži distancu prema temi ili da bude pristrasan? Da li treba da uključi i aktere i njihove stavove sa „druge strane“ ili samo jednu (i na koji način to preneti)? Treba li prenaglašavati kako bi se postigla poenta ili veća čitanost? Treba li hladno sagledavati patnju kako bi se ostao objektivan? Rezultati do kojih smo došli analizom naslovnih strana ne predstavljaju u potpunosti način na koji su novine pisale o „Oluji“, ali daju dobar prikaz šta je im bilo najbitnije da istaknu.
Retorika koja je najviše dominirala zasnivala se na okrivljavanju hrvatske strane, tj. novine su prvenstveno na naslovnim stranicama isticale zločine koje su Hrvati počinili tokom „Oluje“ kao i kako je prošlo obeležavanje u Zagrebu i Kninu. Predstavljanje hrvatske strane često je išlo do demonizovanja, što je posebno podstakao Thompsonov koncert u Kninu, te se taj događaj u više listova naziva „orgijama“, „divljanjem“, „paradom srama u čast zločina“ i „klanja Srba“, „ustašama željnim srpske krvi“ itd.
Česte slike na naslovnim strana bile su žrtve rata koje imaju za cilj da naglase njihovu patnju i stradanje. Alo, Blic i Večernje novosti isticanjem slika dece u krupnom planu dodatno naglašavaju obim ove tragedije. Dva političara čije su retorike delom međusobno suprotne u doživljavanju Oluje su Vučić i Nikolić.
Premijer Srbije se predstavlja kao neko ko, nešto blažim rečima, ukazuje na važnost opraštanja, pomirenja i međusobne saradnje, ali i nezaboravljanja onoga što se desilo. Istovremeno, trudi se da ljudima podigne moral i da nadu, te ističe da će se ovaj poraz pretočiti u pobedu.
Nikolić, pak, ne prikazuje se na naslovnicama kao neko kome je toliko stalo do pomirenja – on se prvenstveno pojavljuje kao kritičar hrvatske vlasti naglašavajući kontinuitet između NDH i događaja devedesetih. Alo, Informer, Naše novine, Večernje novosti i Politika podržavaju tu ideju i naglašavaju (neo)nacistički karakter proslave u Zagrebu i Kninu, a neki od njih i sadašnje vlasti, te tako Informer piše o „Neonacističkom režimu u Zagrebu“, a Alo da su „ustaše pevale i skandirale Kolindi Grabar Kitanović“.
Revanšistički diskurs koji podstiče neprijateljstvo i stanje otvorenog konflikta najviše je zastupljen u Informeru. Ove novine su nekoliko dana za redom isticale potrebu za osvetom, navodeći Šešeljeve reči da će „Republiku Srpsku Krajinu vratiti naši sinovi i unuci“, modnog kreatora Saše Vidića da će „biti drugog kruga“, ali i isticanjem trenutne vojne nadmoći Srbije nad Hrvatskom. Informer je i jedina novina koji naglašava neprijateljstvo prema EU ukazujući da oni „zvanično, nemaju ništa protiv“ onoga što se dešava u Hrvatskoj.
Novine koji su najneutralnije pisale na naslovnicama o ovoj temi su Danas i delom Politika. Danas jedini prenosi, bez spinovanja, reči druge strane, predsednice Grabar Kitanović i premijera Milanovića koje čitaocima daju predstavu kako Hrvati doživljavaju vojnu akciju „Oluja“. Ujedno, ove novine na najneostrašćeniji način trude se da opišu dešavanja vezana za obeležavanje „Oluje“ u Hrvatskoj. Međutim, uzevši sve novine u celini, te način na koji su pisale na naslovnim stranama, stiče se utisak da su dodatno uvećali konflikt između Hrvatske i Srbije.
