Beograd, 5. april 2019. – Pad procenta usaglašavanja Srbije sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama EU zaustavljen je ali se svejedno Srbija u 2018. usaglasila sa tek nešto više od polovine dokumenata EU i po tom pitanju beleži znatno slabiji rezultat od suseda, pokazala je nova analiza Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC).
U 2018. je EU objavila 54 spoljnopolitičke deklaracije za koje je od trećih partnerskih država traženo usaglašavanje a Srbija se usaglasila sa svega 28, odnosno 52%.
Kako se navodi, 11 neusaglašenih deklaracija se tiče Ukrajine, četiri Sirije i isto toliko Venecuele, dve DR Kongo a po jedna Irana, Mjanmara, Zimbabvea, Burundija i Gruzije.
Rezultazi analize pokazuju da je Srbija pojačala delovanje na međunarodnom nivou na zaštiti interesa svojih partnera – zemalja koje podržavaju Beograd po pitanju Kosova.
Navodi se da Srbija dosledno nastavlja praksu neusaglašavanja kada su u pitanju deklaracije EU koje su u direktnoj ili indirektnoj vezi sa Rusijom, a kojih je tokom 2018. godine bilo 16.
Dva glavna spoljnopolitička cilja Srbije – evropske integracije i očuvanje Kosova u sklopu svoje teritorije u priličnom su neskladu, pošto je Srbiji potrebna podrška Rusije, stalne članice Saveta Bezbednosti u UN za ostvarivanje ovog drugog.
Iako u neskladu sa okvirom poglavlja 31 – zajednička spoljna, bezbednosna i odbrambena politika, Srbija čuva, i u pojedinim segmentima produbljuje svoj odnos sa Moskvom, navodi se u analizi ISAC.
Kako dalje piše, prihvatanjem sadržaja poglavlja 35, Srbija se obavezala na normalizaciju odnosa sa Prištinom, čiji bi rezultat, obavezujući sporazum o normalizaciji, trebalo da reši izazove sa kojima se Srbija suočava i otvori put prema EU.
Međutim, Srbija smatra da to ne sprečava dalje spoljnopolitičke akcije usmerene ka sprečavanju novih priznanja nezavisnosti Kosova, poništavanju nekih priznanja, i sprečavanju ulaska Prištine u međunarodne organizacije poput Uneska ili Interpola.
Poređenja radi, u 2017. je procenat usaglašenosti Srbije sa spoljnopolitičkim deklaracijama EU bio 46, dok je za prvu polovinu tekuće godine 44, tako da se, kako se ističe, tendencija pada u usaglašavanju donekle stabilizovala.
Naime, 2016. se Srbija usaglasila sa 67% spoljnopolitičkih deklaracija EU a godinu dana ranije sa 74%.
Kako je istaknuto u analizi, taj kontinuirani trogodišnji pad u usaglašavanju predstavlja značajan izazov za spoljnopolitički i bezbednosni pristup Srbije kao kandidata za članstvo u EU.
quotes_style="bquotes" quotes_pos="left"]U odnosu na Albaniju, Crnu Goru i Makedoniju, čak i Bosnu i Hercegovinu, Srbija ima "dramatično manji stepen" usklađivanja sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama EU.
Albanija i Crna Gora su za 2018. godinu bile 100% usklađene sa spoljnopolitičkim deklaracijama EU, Makedonija 85% a BiH 67%.
Srbija je takođe manje usklađena u odnosu na zemlje Evropskog ekonomskog prostora – Island, Lihtenštajn i Norvešku, a od zemalja Istočnog partnerstva, Moldavija i Gruzija imaju veći procenat usaglašenosti, dok je Ukrajina u odnosu na 2017. smanjila procenat usaglašenosti.
Analiza usaglašenosti Srbije sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama EU deo je projekta koji je podržan od strane Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Švedske i Fondacije za otvoreno društvo, prenosi Euractiv.
