Beograd, 30. novembar 2018. – Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević izjavila je da je upućivanjem Predloga za promenu Ustava parlamentu Vlada vratila proces izmena najvišeg pravnog akta "u ustavne tokove", jer će sada glavnu reč imati nadležni skupštinski odbor koji treba da radi konstruktivno i transparentno.
"Dobro je što je Skupština ta koja je uzela stvar u svoje ruke, jer je ona stvarni ustavotvorac, a ne vlada", rekla je Boljević novinarima uoči početka skupa "Ustavne garancije nazavisnosti sudstva" u Beogradu.
Ona je objasnila da će, ukoliko poslanici prihvate Predlog za promenu Ustava, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo početi da radi na predlogu amandmana iz oblasti pravosuđa i da će mu osnova u radu biti Nacrt amandmana koje je uradilo Ministarstvo pravde, a kojim struka nije zadovoljna.
"Ako bi struka samo prihvatila Nacrt amandmana, to bi značilo da je narušena podela vlasti", rekla je Boljević.
Prema njenim rečima, nadležni skupštinski odbor će imati priliku i dovoljno vremena da unapredi Nacrt amandmana, jer ne postoji rok za donošenje izmena Ustava.
"Da bi čitav taj proces bio što više legitiman, nadležni skupštinski Odbor bi morao da odredi radnu grupu koja bi radila na aktu promene ustava da oformi tu radnu grupu, da radi transparentno, da se zna ko su članovi te radne grupe, da uključi profesore ustavnog prava, da razvije široku debatu", poručila je Boljević.
Profesorka ustavnog prava Irena Pejić objasnila je da ideja za promenu Ustava, od početka procesa incirana na pogrešan način.
Prema njenim rečima, srpski Ustav i zakonodavstvo ne poznaju izraz "amandmanska promena Ustava".
"Amandmanska promena Ustava, znači da vi napravitie poseban tekst i stavite ga uz Ustav, ne dirajući tekst Ustava. Ali ovako kako se počelo, promenom dela Ustava u oblasti pravosuđa kroz amandmane, to je bila ogromna greška", objasnila je ona.
Pejić se istakla da je zato upućivanje Predlog za promenu Ustava skupštini jedini ispravan način, jer će skupštinski odbor na kraju ponuditi predlog amandmana na glasanje u plenumu i referendumu.
Profesor ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu Tanasije Marinković, kazao je da je pitanje promene Ustva stvar političke i pravne kulture.
On je ocenio da je prošlost pokazala da kada se god "menjao Ustav, da se menjalo i sudstvo" i poručio da to više ne bi trebalo da se ponovi, jer nezavisnost sudija mora da bude garantovana najvišim pravnim aktom.
"Mislim da ne razumeju najbolje sudijsku nezavisnost, jer se tu razmišlja isključivo u matrici partijske države, a sudstvo je ipak vlast, tako da osim toga što negirate pluralizam mišljenja i svog protvnika teretirate kao neprijatelja, ne tretirate ga kao prednost i vrednost u jednom društvu, utoliko pre će sudstvo morati da bude ugušeno", kazao je on.
Podsetio je da su političari često ocenjivali i kritikovali rad sudija, što ne bi smeli da rade jer je to zabranjeno krivičnim zakonom i kodeksom.
"U poslednjih šest godina imamo da se predsednik sastaje sa licem sa interpolove poternice, da upozorava tužioca za ratne zločine da vodi računa, šta to tamo on kopa. Videli smo da predsednik ne osuđuje javnog funkcionera koji proziva sudije za strano neprijateljsko delovanje", ukazao je Marinković.
Na skupu u Beogradu govorio je i pravni savetnik misije OEBS u Srbiji, bivši italijanski tužilac i sudija Mauricio Salustro, koji je kazao da Evropa nema precizno definisane standarde za postizanje vladavine prava i nezavisnost pravosuđa.
On je izrazio bojazan, da to može da bude razlog da se standardi zloupotrebe i da postanu "prečica za ispraznost".
"Vrlo često ti međunarodni standardi postaju prečica za ispraznost i oni postaju instrumentalizovani da bi podržali jedni ili drugu stranu iz oprtunističkih razloga. Veoma je lako za vladu da kaže dobili smo blagoslov i sve je u redu, ali to nije dovoljno, vi morate da dokažete, pokažete i ubedite da garantuju proklamovane ciljeve", rekao je Salustro.
Na skupu je predstavljen i zbornik "Svedočanstvo" koje je uradilo Društvo sudija Srbije, a koji sadrži sve bitne momente koje su pratili početak promene Ustava od 2014. godine.
