Beograd – Stručnjak za Balkan, profesor Univerzitetu u Gracu Florijan Biber izjavio je, povodom navoda o upotrebi špijunskih softvera u Srbiji protiv aktivista i novinara, da je problem što demokratske vlade članica Evropske unije (EU) još nisu shvatile da je vlast u Srbiji nedemokratska.
Povodom izveštaja organizacije Amnesty international, u kojem stoji da srpska policija i obaveštajne službe koriste forenzički alat za izvlačenje podataka iz mobilnih telefona, dobijen na poklon od Norveške, Biber je televiziji N1 rekao da će to „imati neke posledice“.
„Neshvatljivo je da norveška vlada to podržava, jer je znala još 2017. godine da se srpska vlast ne ponaša uvek demokratski, odnosno da je zloupotreba moguća. Znali smo da srpska vlast koristi to već duže vreme, prošle godine su kolege iz nevladinog sektora i novinari primetili da su praćeni, a sada je vest da srpska vlast to nije kupila, nego dobila i to u okviru pripreme za EU, što je najveća ironija“, naveo je Biber, profesor istorije i politike Jugositočne Evrope.
Povodom izveštaja „Digitalni zatvor: Prismotra i gušenje civilnog društva u Srbiji“, Biber je kazao i da je poznato da vlada u Srbiji „nije demokratska“ i da se „koristi zloupotrebom institucija“.
„Država je pod kontrolom jedne stranke. Problem je što demokratske vlade u evropskom prostoru poput Norveške nisu to još shvatile. One još sanjaju ili veruju da srpska vlast ima demokratsku dimenziju, iako to možda nije ista demokratija kao u Norveškoj, ali tu nadu još nisu izgubili. To je greška, što se vidi kroz ovakve projekte koji omogućavaju zloupotrebu tehnologije“, dodao je Biber, koji je i direktor Centra za proučavanje Jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu.
U izveštaju se, između ostalog, navodi da je Bezbednosno-informativna agencija (BIA), koristeći izraelsku tehnologiju Cellebrite, otključavala telefone aktivista koje je pozivala ili privodila na razgovor, a potom na te uređaje ubacivala domaći špijunski program NoviSpy.
BIA je danas saopštila da su optužbe iz izveštaja na njen rad „trivijalni senzacionalizam“ i da se svrha rada te organizacije ogleda „u radu za interese pojedinih agencija i grupa za pritisak“.
Biber je kazao i da su „neki delovi EU preko litijuma i drugih oblika saradnje manje kritički raspoloženi prema vlasti Aleksandra Vučića“ i dodao da Unija „jako teško može da uvede sankcije“ Srbiji zato što je potrebna saglasnost svih država članica, dok Beograd ima „zaštitu od Mađarske i, do neke mere, Slovačke“.
Aktuelne proteste i studentske blokade širom Srbije Biber je opisao kao „neku novu dimenziju protesta“.
„Već šest godina nema godine bez velikog protesta u Srbiji protiv raznih dimenzija vlasti. To je gotovo neprekidno – od protesta ‘1 od 5 miliona’, do protesta zbog litijuma, preko protesta zbog nasilja u društvu. Sada su protesti dobili novu dimenziju, jer su studenti puno aktivniji“, kazao je Biber.
