Beograd – Javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Goran Ilić, rekao je da se novi zakon o javnom tužilaštvu primenjuje nešto više od mesec dana.
Većina javnih tužilaca u Srbiji uverena je da su promene bile neophodne, ali da, kako kažu, nisu imali iluzija da će javno tužilaštvo odmah nakon izmena Ustava i donošenja zakona postati samostalno i odgovorno.
„Aktom o promeni Ustava, koji je prošle godine potvrđen na referendumu, kao i nedavnim usvajanjem Zakona o javnom tužilaštvu, javno tužilaštvo se probudilo iz sedmodecenijske normativne kome„, ocenio je Ilić.
Javno tužilaštvo Srbije, do ustavnih promena iz 2022. godine, je bilo organizovano po jednom prevaziđenom i krutom modelu stvaranom po uzoru na sovjetsku prokuraturu, rekao je on za Politiku.
„Ništa bitno nije promenjeno u uređenju javnog tužilaštva iz prvog posleratnog zakona iz 1946. pa do prošle godine. Ustavni amandmani i zakoni o javnom tužilaštvu i o Visokom savetu tužilaštva predstavljaju normativni raskid sa tim sistemom„, objasnio je Ilić.
On je istakao da je, pre svega, ukinut sistem vlasti jedne osobe nad celokupnim javnim tužilaštvom.
„To je sistem sa neprikosnovenim vođstvom republičkog javnog tužioca, kakav je i do sada postojao„, rekao je on.
Upitan da prokomentariše kako u praksi funkcioniše primena novih tužilačkih zakona, kao jedini član Radne grupe iz javnog tužilaštva za izmene odredbe Ustava o pravosuđu, Ilić je rekao da i dalje smatra da su ustavne i zakonske promene bile važan korak u dobrom smeru.
„To ne znači da sam sva ustavna i zakonska rešenja smatrao dobrim. Zalagao sam se da se još neke preporuke Venecijanske komisije prihvate, pre svega one koje su išle za tim da oslabe uticaj vrhovnog javnog tužioca na članove Saveta. Čini mi se da promena Zakona o Visokom savetu tužilaca pokazuje da je to glavni problem„, objasnio je Ilić.
Jasno je bilo, smatra Ilić, da će dosta vremena proći dok se stvari u tužilaštvu suštinski ne promene.
„Očekivano je bilo da promene idu postepeno, da doprinose stvaranju drugačije pravne kulture u javnom tužilaštvu, i da konačan rezultat bude da se ljudi u javnom tužilaštvu ohrabre da rade svoj posao u javnom interesu i bez zebnje„, naglasio je on.
Prve vesti o radu Visokog saveta tužilaštva, govore da nema osnova ni za oprezni optimizam, rekao je Ilić i ocenio da je sve isto kao i pre ustavnih i zakonskih izmena, da se u Visokom savetu tužilaštva odluke donose dirigovano, umesto da budu plod debate i sučeljavanja različitih mišljenja.
Kako je istakao, posebno je bio iznenađen odlukom Saveta da nastavi započeti proces izbora glavnih javnih tužilaca, „potpuno ignorišući nove propise i duh ustavnih promena„.
