Kroz anketu, arhitekta Marija Marković ispituje kako građani trenutno doživljavaju Valjevo i njihovu spremnost na promene u urbanističkoj matrici grada.
Anketa je otvorena za sve punoletne stanovnike grada Valjeva do 10. januara 2026.
Kako se planira grad koji je zaista „po meri čoveka„? Da li su tome dovoljni urbanistički planovi i stručne analize? Arhitekta Marija Marković veruje da „ne može se grad menjati ako ne dobijemo neki odgovor od korisnika tog prostora koji, logično, nisu samo arhitekte, urbanisti, saobraćajci i druge srodne struke“.
Nakon učestvovanja na javnoj raspravi o izmenama plana „Centar“, Marija ukazuje na to da bez suštinskog i smislenog učešća javnosti, promene često ostaju na nivou formalne procedure.
Njen cilj je, pre svega, da čuje stavove građana i sagleda njihove potrebe i očekivanja, jer ovakav vid uključivanja javnosti u proces planiranja gotovo da ne postoji. Pitanja o spremnosti na promenu predstavljaju samo jedan deo ankete i služe kao orijentir za razmišljanje o budućim pravcima razvoja, a kasnije će doći na red i prilagođavanje istim.
Anketa je aktivna do 10. januara 2026. godine, a pristupiti joj se može i putem linkova na društvenim mrežama. (Facebook, Instagram).
Od ličnog do profesionalnog: put ka održivosti
Naša sagovornica kaže, za Dijalog Net, da sve što radi proizlazi iz načina na koji razmišlja kao arhitekta i građanka, a to je “kako prostor koji kreiramo utiče na život ljudi i kakvu odgovornost imamo prema zajednici u kojoj živimo?“
„Po pitanju održivog razvoja, daleko smo od toga na nivou Srbije“, dodaje i konstatuje da je proces spor i da mnogo toga nije jasno. Otvorena je u oceni da „sve dok je „na snazi“ lična korist bez preispitivanja posledica, mi kao kolektiv ne znamo kuda idemo“.
Za nju su lični i profesionalni angažman neraskidivo povezani. „Kao arhitekta, sve ovo posmatram kroz stručne parametre, ali i analiziram svoj lični doživljaj svega oko sebe. Taj lični je zasigurno pokretač zapravo svega navedenog što radim.“
Šta zapravo znači „biti spreman na promenu“?
Marija je kategorična da „održive promene ne počinju samo od pojedinca – one pre svega zahtevaju jasne i dosledne strategije države i lokalnih samouprava, kao i njihovo sprovođenje“.
Ključni deo toga je zatim i edukacija: najpre projektanata i investitora, koji kroz svoje odluke direktno oblikuju prostor, a zatim i građana, kako bi razumeli zašto su određene mere važne i kako doprinose boljem kvalitetu života, dodaje.
„Dakle, spremnost na promenu obuhvata i ličnu praksu i kolektivnu odgovornost: od toga kako se ponašamo u svakodnevici, do toga da smo spremni da prihvatimo dugoročne strateške mere koje vode ka održivijem, zdravijem i pravednijem okruženju, čak i onda kada donose kratkoročne izazove“, poručuje naša sagovornica.
Prvi utisci i snaga građanskog glasa
Od kada je anketa puštena, rezultati nisu previše iznenađujući. Iako još ne otkriva detalje, Marija kao zanimljivost primećuje da je učešće žena konstantno oko 60%, a muškaraca oko 40%, što pokazuje, u rodnom smislu, razlike u angažmanu.
Ovi odgovori, kaže ona, pokazuju da građani imaju potrebu da budu uključeni u proces, a ne svedeni na formalno učešće. Postavlja se i pitanje kako u budućnosti organizovati takvo učešće – da participacija građana postane uobičajena praksa.
Šta sledi? Od ankete do strategije i društvenog angažmana kroz umetnost
Krajnji cilj ovog istraživanja je jasan: „Da se doprinese kreiranju strategije kako da se usmerimo da grad bude svima podjednako kvalitetan za život, što mora biti nužno,“ kaže Marija.
Prvi presek rezultata je predat 12. decembra uz primedbe na PGR „Centar“, a konačni izveštaj, nakon zatvaranja ankete 10. januara, biće objavljen na društvenim mrežama udruženja Arhetip i u lokalnim medijima. Ovo istraživanje je samo jedan deo šireg posla.
Paralelno, Marija radi na dokumentarnom filmu „Premotavanje„, videći umetnost kao još jedan moćan jezik za sagledavanje teme odnosa čoveka i prostora.
Vaš glas je neophodan
Za sve one koji razmišljaju da li da učestvuju, Marija ima jasnu poruku:
„Ovaj upitnik je pokušaj da se glas građana zabeleži i da mu se da prostor u procesu planiranja. Svaki odgovor doprinosi stvaranju što realnije slike o tome šta ljudi zaista žele i šta su spremni da prihvate. Javnost treba da bude uključena, da bi preispitali gde smo i kuda dalje da idemo. Bez toga, svaka promena ostaje diskutabilna.“
Da bi se anketa popunila, potrebno je samo nekoliko minuta, a doprinos dijalogu o budućnosti grada može biti dugoročan.
Kako učestvovati?
Anketa je namenjena svim punoletnim stanovnicima Valjeva i aktivna je do 10. januara 2026. godine. Pristupiti joj možete putem linkova na društvenim mrežama:
- Instagram: Pogledajte profil @nesvrstany ili udruženja Arhetip
- Facebook: Pratite profil udruženja Arhetip.
O sagovornici
Marija Marković je master inženjer arhitekture. Svoj profesionalni i istraživački rad temelji na proučavanju odnosa čoveka i arhitektonsko-urbanističkih praksi. Aktivirala se kroz rad u valjevskoj organizaciji iRevolucija, da bi kasnije samoinicijativno pokrenula udruženje Arhetip.
Pored formalnog istraživačkog rada, temama arhitekture, urbanizma i životne sredine bavi se i kroz umetničke projekte, uključujući performanse i dokumentarne filmove („Ima neko ko ne ćuti„, „Premotavanje“).
Njen cilj je da kroz kombinaciju struke, aktivizma i umetnosti doprinese stvaranju pravednijeg i održivijeg gradskog okruženja.
