Prodaja svakog primerka donosi prihod prodavcu, ali je istovremeno deo organizovanog programa podrške. Iskustvo jednog od prodavaca pokazuje da njegova uloga može da obuhvati i aktivnosti izvan prodaje.
Medij koji se ne završava na stranicama magazina
Kada neko na ulici kupi magazin Liceulice, deo novca od prodaje pripada osobi koja ga prodaje. Na tom jednostavnom principu zasniva se model koji povezuje novinarstvo o društvenim pitanjima sa ekonomskom i socijalnom podrškom ljudima uključenim u prodaju.
Liceulice objavljuje tekstove o pravima marginalizovanih grupa, borbi za javna dobra i građanskom aktivizmu.
Istovremeno, način na koji magazin dolazi do čitalaca deo je programa namenjenog osobama koje se suočavaju sa socijalnim i ekonomskim teškoćama.
Prodavci tako nisu samo posrednici u distribuciji štampanog izdanja. Prema objašnjenju organizacije, oni dobijaju podršku u svakodnevnom radu, a njihova iskustva i predlozi mogu da utiču na organizovanje programa.
Polovina od prodaje pripada prodavcu
Iva Petrović, koordinatorka tima za prodavce Liceulice, u odgovoru za Dijalog Net iz oktobra 2026. godine navodi da prodavcu pripada polovina iznosa od prodatog primerka magazina, odnosno 150 dinara prema tada opisanom modelu.
Prodavci rade na gradskim prodajnim lokacijama, prepoznatljivi po plavo-narandžastoj opremi Liceulice. Njihov prihod zavisi od prodaje primeraka, ali iz dostavljenih podataka nije moguće utvrditi koliko pojedinačno zarađuju.
U modelu Liceulice prodaja magazina povezana je sa organizovanim programom podrške prodavcima. Organizacija prati njihov rad i potrebe.
Podrška koja se prilagođava prodavcima
Prodaja magazina podrazumeva i redovan kontakt sa koordinatorkama Liceulice. Prema objašnjenju Ive Petrović, one svakodnevno razgovaraju sa prodavcima, prate kako im ide prodaja i nastoje da prepoznaju teškoće sa kojima se suočavaju.
Razgovori se nastavljaju i kada prodavci dolaze da se razduže. Tada, navodi Petrović, nije reč samo o broju prodatih primeraka, već i o iskustvima sa terena, motivaciji i drugim potrebama.
„Njihovo iskustvo sa terena i lične inicijative oblikuju rad cele organizacije“, kaže Petrović.
Ona objašnjava da se na osnovu potreba i predloga prodavaca prilagođavaju program podrške i organizacija rada. To je, prema njenom opisu, način da podrška prati ono sa čime se prodavci zaista susreću u svakodnevnom poslu.
Kada prodavac postane i podrška kolegama
Da uloga prodavca može da obuhvati više od prodaje magazina pokazuje iskustvo Zorana Bulatovića, jednog od prodavaca Liceulice u Beogradu.
Bulatović kaže da svakodnevno prodaje magazin i razgovara sa ljudima koji ga kupuju. Kada ga pitaju, objašnjava im o čemu se govori u novom broju. Rad mu, prema sopstvenim rečima, omogućava više kretanja i svakodnevnih kontakata sa ljudima.
Njegovo angažovanje obuhvata i aktivnosti unutar organizacije.
„Aktivno učestvujem u aktivnostima u organizaciji i obučavam nove kolege koji tek započinju posao prodavca“, navodi Bulatović.
On govori i o međusobnoj podršci među prodavcima, sa kojima je tokom rada izgradio odnose. Sebe ne doživljava samo kao prodavca, već i kao člana Liceulice.
Bulatovićevo iskustvo pokazuje jedan konkretan oblik učestvovanja u radu organizacije: prenošenje iskustva novim kolegama. To ne znači da svi prodavci imaju istu ulogu, niti da njihovo učestvovanje u organizacijskim aktivnostima podrazumeva odlučivanje o uređivačkoj politici magazina.
