Beograd – Zloupotreba snimaka polne sadržine, osvetnička pornografija, uvrede, pretnje, kreiranje „dip fejk“ odnosno lažnih pornografskih snimaka.
To su samo neki od vidova nasilja koje žene trpe na društvenim mrežama, a nasilnici najčešće ne budu kažnjeni jer ovakav vid ponašanja nije zakonski jasno označen.
To je naglašeno na predstavljanju izveštaja SHARE Fondacije „Rodno zasnovano digitalno nasilje u Srbiji: Pregled trendova“.
Rečeno je da u najnovijem predlogu izmena Krivičnog zakonika rodno zasnovano digitalno nasilje nije kriminalizovano i u Srbiji se na njega ne reaguje po službenoj dužnosti, već po privatnoj tužbi, a učesnice su izrazile nadu da će Ministarstvo pravde do kraja javne rasprave 31. oktobra ipak promeniti mišljenje i uvesti novo krivično delo.
Glavna istraživačica SHARE Fondacije Mila Bajić, pojasnila je da je rodno zasnovano digitalno nasilje usmereno ka ženama i drugim marginalnim grupama, često počiva na mizoginiji i samo prelazi iz analognog u digitalni prostor.
Ona je dodala da su novinarke i žene iz javnog prostora najčešće žrtve rodno zasnovanog nasilja, a anonimnost i osećaj nekažnjivosti neki su od ključnih faktora koji omogućavaju nasilnicima da nastave da sprovode maltretiranje sa ciljem da žene nateraju na autocenzuru, šteti njihovom mentalnom zdravlju i vodi ka isključenju iz javnog života.
Analiza je pokazala da je ključni oblik nasilja, deljenje intimnih sadržaja bez saglasnosti, što je posebno dospelo u žižu interesovanja 2021. godine kad su otkrivene Telegam grupe sa više od 50.000 članova koji su deleili snimke bez saglasnosti, a nije bilo sudskog epiloga.
„Podgrupa ovoga je generisanje veštačkog sadržaja, takozvani ‘dip fejkovi’, kreirani tako što koriste prave fotografije. Čak 98 posto ‘dip fejk’ sadržaja je pornografske prirode, a od toga 99 posto targetira žene. Potrebno je manje od 25 minuta i nečija slika da se kreira lažni video od 60 sekundi potpuno besplatno“, rekla je Bajić i dodala da je pored toga zabeleženo proganjanje i uznemiravanje, tj objavljivanje ličnih podataka, zatim seksizam, uvrede i govor mržnje.
Pravna istraživačica SHARE Fondacije Tijana Stevanović podseća da javna rasprava o izmenama Krivičnog zakonika traje do 31 oktobra i pozvala je sve zainteresovane da podrže ideju za kriminalizaciju zloupotrebe snimaka polne sadržine.
„Kriminalizacija ovog ponašanje je korak ka priznavanju štete koju ovakvo ponašanje izaziva i način da se žrtve shvate ozbiljno. To bi osnažilo bi žrtve da potraže pomoć, a bez pravnog okvira, otvara se prostor za nove oblike digitalnog nasilja“ rekla je Stevanović i iznela primer telegram grupe „Nišlijke“ gde je više od 10.000 muškaraca delilo slike žena, ćak i maloletnih devojčica.
Dodala je da sudskog epiloga nije bilo i prijava je odbačena, jer nije bilo dokaza da je administrator izvršio krivično delo.
Advokatica i članica Autonomnog ženskog centra (AŽC) Vanja Macanović, rekla je da Srbija u svom poslednjem „Grevio izveštaju“ o Konvenciji Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici (Istanbulska konvencija), nije uzela u obzir predloge nevladinog sektora, već je samo navela da država ima tužilaštvo za visokotehnološki kriminal i policiju.
Ona je ukazala da su države u regionu uglavnom zakonski regulisale ovu oblast.
Organizacije civilnog društva su najavile da će prisustvovati javnoj raspravi u Beogradu 31. oktobra i tražiti da po zakonu rodno nasilje na internetu postane posebno krivično delo, a to su najavili i iz kancelarije Poverenice za zaštitu ravnopravnosti.
