Beograd – Fond za humanitarno pravo (FHP) je, povodom 28 godina od hrvatske akcije „Oluja“, ocenio da je žrtvama te operacije „potrebna institucionalna podrška, a ne politička zloupotreba“ vlasti u Srbiji.
Inače, Fond za humanitarno pravo (FHP) i REKOM mreža pomirenja podsećaju na činjenice o zločinima, koje su dostupne za preuzimanje i korišćenje.
FHP je u saopštenju podsetio da su tokom te akcije, pre 28 godina, hrvatske oružane snage počinile sistematske i rasprostranjene zločine nad civilnim stanovništvom srpske nacionalnosti.
Od vlasti i institucija u Srbiji je, u saopštenju, zatraženo „da prekinu kontinuitet kršenja prava i uskraćivanja podrške žrtvama“ te operacije.
FHP je zatraži od vlasti Srbije i da prestanu sa njihovom „političkom zloupotrebom“ koja, kako je ukazao, „produbljuje međuetničke tenzije u regionu„.
Naveo je i da se, „umesto glasa žrtava„, i na ovu godišnjicu operacije “Oluja” čuje glas političara, koji, kako je ocenio, umesto doprinosa pomirenju, podstiču simbolički nastavak sukoba.
„Centralna komemoracija će se održati u Bosni i Hercegovini, u Prijedoru, gradu u kome lokalne vlasti godinama otežavaju i onemogućavaju obeležavanje mesta stradanja žrtava ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti koje su počinile srpske snage tokom rata u BiH„, naveo je FHP.
Dodao je da se „time žrtvama operacije “Oluja” uskraćuje dostojanstveno odavanje pošte„, a kako je ocenio, „sećanje na njih se instrumentalizuje za produbljivanje etničkih podela„.
„Na taj način se nastavlja kontinuitet politike sećanja Republike Srbije koja žrtve ratnih zločine deli na “naše” i “njihove„“, naveo je FHP.
Dodao je da u Srbiji, nijedna žrtva “Oluje” nema status civilne žrtve rata, te da je samo oko 20 odsto prisilno mobilisanih izbeglica iz Hrvatske od strane policije Srbije, nakon te operacije ostvarilo pravo na naknadu štete.
Naveo je i da je „nekoliko desetina prisilno mobilisanih izbeglica poginulo„, te da traži da status prisilno mobilisanih bude regulisan na osnovu Zakona o pravima civilnih invalida rata.
FHP je preneo i da je tokom i nakon operacije “Oluja” raseljeno oko 200.000 Srba, uz masovno uništavanje i pljačku njihove imovine.
Prema podacima Hrvatskog helsinškog odbora za ljudska prava iz 2001., koji nisu konačni, 677 civila koji su odlučili da ostanu u svojim kućama ubijeno je za vreme i odmah nakon ove operacije.
U evidenciji “Veritasa” nalaze se imena 1.877 građana Hrvatske srpske nacionalnosti koji su poginuli ili nestali tokom operacije “Oluja”, od kojih su 1.228 bili civili, piše u saopštenju.
