Zona evra se u narednih nekoliko godina neće širiti odnosno primati nove članice, rekao je potpredsednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis, ocenivši da je pristupanje zoni evra sada mnogo manje privlačno članicama EU nego ranije.
Zemlje, da bi ušle u zonu evra, moraju da prođu pripreme i odgovarajuću proceduru, što može trajati više godina, a za sada nijedna članica nije dovoljno napredovala da bi u izgledu bio skori prijem u monetarnu uniju. Od 28 članica EU 19 su i članice zone evra, a poslednja je pristupila Litvanija 2015. godine
"U narednim godinama ne treba očekivati proširenje zone evra", rekao je za nemački list Velt (Die Welt) od 28. decembra Dombrovskis koji je i evropski komesar zadužen za evro.
Dombrovskis je podsetio da se, pre nego što neka zemlja usvoji evro, fiksira kurs po kome će se domaća valuta menjati za evra.
Kurs se fiksira u okviru Mehanizma deviznog kursa II (ERM II) EU, takozvane čekaonice u kojoj zemlje provedu dve godine pre prelaska na evro sa ciljem da se potvrdi stabilnost deviznog kursa.
"Taj mehanizam je čekaonica zone evra. U ovom trenutku nijedna članica se ne nalazi u njoj izuzev Danske koja je poseban slučaj", rekao je evropski komesar za evro.
Danska se u mehanizu nalazi od 1999. godine a prema Ugovoru o EU ima mogućnost da odabere da ostane van zone evra i u slučaju da ispuni sve kriterijume.
Danska je dobila izuzeće za četiri oblasti iz Ugovora iz Mastrihta kojim su postavljeni temelji Evropske unije. Pored pravosuđa i unutrašnjih poslova, Danska ima izuzeće i iz zajedničke odbrambene politike, monetarne politike, kao i politike državljanstva EU.
Dombrovskis je rekao da su Bugarska i Rumunija izrazile nameru da uđu u "čekaonicu" za evro, a da će nova konzervativna vlada u Poljskoj verovatno biti "rezervisanija" po tom pitanju.
Ministar finansija Bugarske Vladislav Goranov izjavio je početkom 2015. da razmatra ponovno otvaranje pregovora o ulasku u zonu evra s tim da Bugarska 2018. uđe u ERM II.
"Pristupanje zoni evra je nekada bilo mnogo privlačnije novim članicama EU. To se promenilo sa izbijanjem krize evra i kriza u Grčkoj je sasvim sigurno dodatno doprinela svemu tome", ocenio je on.
Letonija i Litvanija su poslednje dve članice EU koje su pristupile zoni evra. Letonija je to učinila 2014, a Litvanija 2015.
Među devet zemalja EU koje su van zone evra nalaze se i Velika Britanija i Švedska koje nikada nisu iskazale nameru da uvedu jedinstvenu valutu. Van zone su i Češka, Mađarska, Rumunija i Hrvatska.
Izvor: AFP
