Beograd, 12. oktobar 2022. – Šef Delegacije EU u Beogradu Emanuele Žiofre ukazao je na značaj usklađivanja Srbije sa spoljnom politikom Unije, navodeći da Brisel „mnogo računa“ na Srbiju.
Evropska komisija je danas objavila godišnji Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije. [/quotes]
Na zajedničkoj konferenciji posle sastanka u Beogradu sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem, na kojem mu je uručio godišnji Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije, Žiofre je rekao da se usklađivanje zemalja kandidata za članstvo u EU sa njenom spoljnom politikom tiče „zajedničke budućnosti„.
„Očekujemo da se kandidati za članstvo progresivno usklađuju sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, u skladu sa pregovaračkim okvirom. Mi mnogo računamo na Srbiju i na sve naše partnere koje smatramo za saveznike, važno je da se usklade sa EU u oblasti bezbednosti„, kazao je Žiofre.
On je ukazao da je Srbija u periodu od juna 2021. do juna ove godine, na koji se Izveštaj odnosi, najviše nazadovala u oblasti spoljne politike, pošto je nivo njene usklađenosti sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU pao sa 64 odsto na 45 odsto. [/quotes]
„To je povezano sa time što se Srbija nije pridružila restriktivnim merama protiv Rusije i preporukama šefa evropske diplomatije (Žozepa Borela). Proces proširenja je danas geostrateška investicija u mir više nego ikad i treba da iskoristimo priliku da donesemo neophodne odluke, ma kako one bile teške, kako bismo išli napred„, rekao je Žiofre.
On je kazao da „u ovom trenutku nema namere“ da se pristupni pregovori sa Srbijom zamrznu i dodao da danas objavljeni Izveštaj pokazuje da EU „želi da ulaže političku energiju i finansijska sredstva u Zapadni Balkan i u Srbiju„.
„Nastavljamo da se angažujemo sa Srbijom, da radimo na njenom putu ka EU i to ostaje cilj„, naveo je ambasador EU u Beogradu. [/quotes]
On je rekao da je odluka o otvaranju novih klastera u pristupnim pregovorima sa Srbijom na zemljama članicama Unije i ponovio da je Srbija ispunila sve tehničke parametre za otvaranje klastera broj tri.
„To je sada na zemljama članicama EU, a one će posmatrati ukupan kontekst i širu sliku. Spoljna i bezbednosna politika ima važnu ulogu u celom procesu„, dodao je.
Žiofre je kazao da je dijalog sa Prištinom „svakako fundamentalan aspekt procesa evrointegracija“ Srbije i naveo da se EU nada „da će dve strane biti konstruktivne u angažmanu i da će ići ka normalizaciji odnosa„.
Govoreći o Izveštaju Evropske komisije, Žiofre je rekao da je Srbija u posmatranom periodu zabeležila napredak u oblasti pravosuđa, i da je „preduzela važne korake ka nezavisnosti pravosuđa„.
Određen napredak Srbija je postigla u borbi protiv korupcije, ograničen u borbi protiv organizovanog kriminala, dok napretka nije bilo u oblasti medija i slobode izražavanja, naveo je Žofre.
„Ključno je da se glavni zakoni i strategija ne sprovode u potpunosti, posebno kada je reč o Zakonu o javnom informisanju i Zakonu o elektronskim medijima„, dodao je.
