Srbija je prema Indeksu rodne ravnopravnosti na zajedničkoj listi sa članicama EU na 22. mestu i na gotovo pola puta ka ostvarivanju rodne ravnopravnosti, saopštio je 2. februara Evropski institut za rodnu ravnopravnost (EIGE). U celini, Srbija ima bolji rezultat na planu rodne ravnopravnosti od nekoliko članica EU, ali je u grupi zemalja sa najnižim zbirom poena. Srbija najviše zaostaje za EU po položaju žena u oblasti rada i novca, a najmanje u oblasti zdravlja, dok je iznad proseka EU kada je reč o moći, odnosno učešću žena u odlučivanju i upravljačkim strukturama, pokazuje Indeks rode ravnopravnosti u Srbiji.
Prema Indeksu rodne ravnopravnosti, Srbija je ostvarila rezultat od 40.6 poena od 100, dok je prosek u EU 52,9 poena.
Indeks rodne ravnopravnosti koji EIGE izrađuje od 2013. godine, prvi put je urađen i za Srbiju po evropskoj metodologiji, a rezultati su predstavljeni 2. februara na konferenciji u Beogradu.
U celini, Srbija ima bolji rezultat na planu rodne ravnopravnosti od nekoliko članica EU, ali je u grupi zemalja sa najnižim zbirom poena, navodi se u izveštaju "Indeks rodne ravnopravnosti 2016".
U izveštaju se ocenjuje da je rodna ravnopravnost izazov i za EU a da će u slučaju Srbije biti potrebno "snažno političko opredeljenje, pametno uložena sredstva i efikasna koordinacija politika" u cilju ostvarivanja rodne ravnopravnosti.
Srbija je po zastupljenosti žena u odlučivanju medju 10 najbolje pozicioniranih članica EU, zahvaljujući značajnijoj zastupljenosti žena u Narodnoj banci a delom i zastupljenošću žena u parlamentu. Na tom planu Srbija sa 43 poena ima bolji rezultat od proseka EU koji je 39,7.
Žene su, medjutim, u celini nedovoljno zastupljene u izvršnim i zakonodavnim vlastima na centralnom i regionalnom nivou, kao i u odborima vodećih kompanija, navodi se u izveštaju.
Najlošiji rezultat Srbija je ostvarila u oblasti rada koja se odnosi na dostupnost posla, odnosno položaj žena na tržištu rada. U toj oblasti Srbija ima 38,2 poena, po čemu zaostaje za poslednjom članicom na listi, Slovačkom, dok je posek u EU 61,9 poena.
Slično tome žene su u nepovoljnijem položaju kada je reč o novcu, odnosno razlikama u zaradi i prihodima, izloženosti siromaštvu i raspodeli prihoda. Na tom planu Srbija sa 39,2 poena zaostaje za evropskim prosekom od 67,8 poena, i na listi je pretposlednja, ispred Rumunije.
U oblasti znanja koje obuhvata razlike u obrazovanju između muškaraca i žena, razlike izmedju Srbije i EU su manje izražene nego u slučaju rada i novca, ali ne toliko zbog boljih rezultata Srbije koliko zbog lošijeg zbira na evropskom nivou, navodi se u istraživanju. Rezultat Srbije u oblasti znanja je 36,1 poena, a prosek EU je 49,1 poen.
Kada je reč o raspolaganju vremenom razlike između žena u Srbiji i EU nisu toliko izražene. Srbija je sa 31,2 poena bolje pozicionirana na listi u odnosu na druge oblasti ali je i dalje u grupi zemalja sa najnižim rezultatima. Prosek EU u oblasti znanja je 37,6.
U oblasti zdravlja visoki rezultati su dostignuti i u Srbiji (82,9 poena) i u EU (prosek 90 poena) i razlika nije mnogo velika.
Pored šest glavnih oblasti za izračunavanje indeksa postoje i dva prateća domena – nailaženje na neravnopravnost i nasilje nad ženama, čije se vrednosti ne uzimaju u obzir prilikom izračunavanja konačnog rezultata indeksa.
Iako su izneti određeni podaci koji ukazuju na visok stepen nasilja nad ženama u Srbiji, taj domen nije uključen zbog nedostatka podataka.
U planu je da se u Srbiji sprovede takozvana FRA studija o nasilju nad ženama, prvi put sprovedena u EU 2012, a koja će pružiti podatke za naredni Indeks rodne ravnopravnosti.
Podaci o nasilju bi trebalo da budu uračunati posle 2018, ako se ostvari planirano, navodi se u izveštaju.
Izvor: euractiv.rs
