Evropska unija treba pronaći zajedničko rešenje za izbegličku krizu i posebno uzeti u obzir potrebe žena i dece izbeglica koji pristižu u sve većem broju i često su žrtve nasilja i krijumčara ljudima, rečeno je na seminaru za novinare u Evropskom parlamentu u Briselu posvećenom ženama izbeglicama i tražiteljkama azila.
Seminar, organizovan povodom Međunarodnog dana žena 8. marta, okupio je poslanice i poslanike Evropskog parlamenta, međunarodne stručnjake, novinare i predstavnike nevladinih organizacija koji su raspravljali o situaciji u kojoj su se zatekle žene izbeglice i tražiteljke azila u Evropi i o tome kako ih zaštititi i integrisati u evropsko društvo. Seminar se sastojao od četiri panela, a mogao se pratiti uživo preko interneta.
Izbeglička kriza odrediće budućnost Evrope
Predsednica Odbora Evropskog parlamenta za prava žena i jednakost polova (FEMA) Iratxe Garcia Perez (S&D) istakla je u uvodnom govoru da je izbeglička kriza najvažnija kriza u ovom trenutku i da će odrediti budućnost Evropske unije u godinama koje dolaze.
Iako mnogi strahuju da bi izbeglička kriza mogla dovesti do raspada Evrope, Perez je izrazila uverenost da evropski projekat iz ove krize može izići jači, ali samo ako svi preuzmu svoj deo odgovornosti za njezino rešavanje.
"Moramo pozvati sve institucije u Evropi da preuzmu svoj deo odgovornosti, postupe pravedno i prekinu situaciju kojoj danas svedočimo", kazala je, upozorivši da na Mediteranu ne umiru samo izbeglice nego i evropsko dostojanstvo.
Naglasila je da pritom treba svakako uzeti u obzir rodnu perspektivu, jer žene čine više od 30 posto od više od milion izbeglica i tražilaca azila koji su do sada stigli u Evropu, a mnoge su na putu bile izložene nasilju, bile žrtve silovanja i krijumčara ljudima ili su im deca nestala.
"Potrebne su posebne ciljane politike za žene i decu izbeglice kako se to ne bi ponovilo i kako bi te ljude potpuno integriaalo", kazala je.
Perez je ocenila da je sramota što države članice nisu sprovele u delo dogovor iz septembra prošle godine o relokaciji izbeglica, napomenuvši da je Španija, odakle ona dolazi, od planiranih 36.000 izbeglica kroz dve godine do sada u sklopu te sheme primila samo njih 18.
Situacija je neodrživa, Italija i Grčka ne mogu krizu rešiti same, a sama finansijska pomoć nije dovoljna, upozorila je, zauzimajući se za zajedničku evropsku politiku azila i redistribuciju izbeglica i migranata.
"Mislim da je vreme da prestanemo raspravljati i počnemo delovati", zaključila je Perez.
Zatvaranje granica podstaknuto strahom
Potpredsednik Evropskog parlamenta Dimitrios Papadimoulis (GUE/NGL), poreklom iz Grčke, koja je trenutačno glavna tačka ulaska izbeglica i migranata u EU, takođe je istakao da nacionalne vlade ne mogu same rešiti problem i upozorio da će jednostrane mere i zatvaranje granica, podstaknuti sebičnim nacionalnim interesima i strahom od mogućih terorista, samo ohrabriti evroskeptike i krajnju desnicu u Evropi.
Prava izbeglička kriza je u Libanu, gde izbeglice čine trećinu populacije, a ujedinjena Evropa s 500 miliona stanovnika ne može govoriti da ne može sprovesti svoje odluke i ispuniti svoje međunarodne obaveze, smatra.
Upozorio je da žene i deca čine trenutno više od 50 posto izbeglica i migranata koji dolaze u Evropu, da su često žrtve fizičkog i psihičkog nasilja, prostitucije i krijumčara ljudi i da ponekad na putu nestanu.
"Ne možemo imati EU à la carte, s 28 različitih sistema azila. Treba nam harmonizacija i dobra koordinacija između različitih sistemaazila", kazao je.
Zbrinjavanje tražilaca azila međunarodna je obaveza na osnovu evropskih ugovora i Ženevske konvencije iz 1951., istakao je, napomenuvši da su čak i glavni sekretar UN-a Ban Ki-moon i papa Franjo nedavno kritikovali jednostrane poteze pojedinih država članica i podsetili ih na njihove međunarodne obaveze, što smatra sramotnim.
Teresa Jimenez-Becerril Barrio (EPP), članica Odbora za prava žena i ravnopravnost polova, podsetila je da je u EU nedavno usvojeno nekoliko zakona o zaštiti žrtava. Početkom 2015. stupila je na snagu direktiva o evuropskom nalogu za zaštitu žrtava u krivičnim stvarima, kao i uredba o međusobnom priznavanju zaštitnih naloga u građanskim stvarima, a krajem 2015. nova direktiva o pravima žrtava krivičnih dela.
Nestalo 4000 dece izbeglica
Catherine Bearder (ALDE), izvestiteljka a za sprovođenje evropske direktive za borbu protiv krijumčarenja ljudima, usvojene u martu 2011., istakla je da su žrtve krijumčara ljudima pre svega žrtve a ne kriminalci.
Upozorila je da je to u velikoj meri evropski problem, ukazavši na podatke Europola koji je utvrdio da su 2014. 71 posto žrtava krijumčarenja ljudi bili evropski građani, a 29 posto građani trećih zemalja.
U EU je u razdoblju od 2010. do 2012., po podacima Eurostata, identifikovano više od 30.000 žrtava krijumčenja ljudima, a 80 posto njih bile su žene, kojima se uglavnom trgovalo radi prostitucije.
Bearder je takođe upozorila da je, po procenama Ženske komisije za izbeglice, od 13.000 dece koja su 2014. stigla u Evropu bez pratnje 4000 već nestalo, a sada ih oko 10.000 luta Evropom samo.
Evropa može primiti i nekoliko miliona izbeglica
Predsednica Pododbora Evropskog parlamenta za ljudska prava Elena Valenciano (S&D) pozvala je na radikalni zaokret u evropskoj politici prema izbeglicama, otvaranje granica i pomoć pri tranzitu, smatrajući da Evropa "može i treba" primiti i nekoliko miliona izbeglica jer su to učinile i mnogo siromašnije države.
Ali, blokada je u Savetu EU odnosno među vladama državama članicama, koje strahuju od osude javnosti na izborima kada bi primile veći broj izbeglica, objasnila je.
Iverna McGowan, direktorka Kancelarije Amnesty Internationala za evropske institucije, takođe smatra da milion izbeglica i migranata ne bi trebao biti nikakav problem za Evropu.
Upozorila je da su žene na migrantskoj ruti i u izbegličkim kampovima često žrtve zlostavljanja, finansijskog i polnog iskorišćavanja, krijumčara ljudi i policijskog nasilja i da "očajnički im treba zaštita i siguran i dostojanstven tranzit u Evropu".
Sophie McGuinness iz UNHCR-a u Irskoj potvrdila je takođe da su žene izbeglice na putu prema Evropi suočene s mnogobrojnim rizicima, a velik problem je to što ne prijavljuju nasilje i zlostavljanje jer im je važnije brzo nastaviti put prema odredištu.
Istakla je da će UNHCR u saradnji s UNICEF-om do maja otvoriti 20 tzv. "Blue Dots" centara, posebnih centara za pomoć deci i porodicama na najčešće korišćenim migrantskim rutama u Evropi, u prvom redu u Grčkoj, Makedoniji, Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji.
Upozorila je da je na nivou EU do sada relocirano manje od 600 od predviđenih 160.000 izbeglica i pozvala države članice da dobrovoljno prime mnogo više izbeglica od dogovorenih kvota te da im osiguraju direktan tranzit vazduhoplovima.
Oscar Camps, direktor španske nevladine organizacije Proctiva Open Arms, koji volontira na Lesbosu, upozorio je da bi u Evropu ove godine moglo stići još dva miliona izbeglica i migranata.
Prebacivanje migranata u Evropu u Turskoj i Grčkoj postao je "pravi posao", a 30 posto brodica se prevrne, kazao je. Dodao je da migranti mogu dobiti 50 posto popusta ako je more nemirno, a 70 posto onih koji se utope su upravo žene i deca.
Važna brza integracija
Mary Honeyball (S&D), izvestiteljka za situaciju žena izbeglica i tražiteljka azila, zauzela se za brzu integraciju žena izbeglica u evropska društva za šta im je potrebno osigurati kurseve jezika i raznih drugih veština. Evropski parlament usvojiće njen izveštaj o toj temi na plenarnoj sednici iduće nedelje.
Martina Huber, članica tima za azil, migraciju i granice Evropske agencije za temeljna prava (FRA), složila se da postoji potreba za boljom zaštitom žena izbeglica, preporučivši bolje sprovođenje postojećih mera za zaštitu u šengenskom acquisu umesto donošenja novih propisa.
Napomenula je takođe da je Evropski kancelarija za azil (EASO) pripremio poseban alat za identifikaciju ranjivih skupina među migrantima koji države treba da koristite.
Govoreći o medicinskim aspektima krize, Aurélie Ponthieu, savetnica za migracije Lekara bez granica (MSF), istakla je da je njena organizacija 2015. pomogla više od 100.000 izbeglica u Italiji, Grčkoj, na Balkanu i na spasilačkim brodovima.
Kao najšokantniji podatak istakla je da je među ženama izbeglicama u Grčkoj i Srbiji bilo 9 posto trudnica, a u Italiji 8 posto, što je dvostruko više nego što je uobičajeno u opštoj ženskoj populaciji. Takođe, od 11 posto pacijenata koji su odbili lečenje u bolnici 22 posto su bile trudnice koje su uprkos opasnosti za zdravlje radije nastavile put nego da se razdvoje od grupe.
Uz to, 60 posto žena kojima su pružili psihološku pomoć u Grčkoj i Srbiji bilo je žrtva fizičkog nasilja pre ili tokom migracije, ali, samo ih je 10 priznalo polno zlostavljanje.
Ponthieu je pozvala države članice da osiguraju psihološku pomoć za žene izbeglice kada stignu na odredište.
Evropa simbol slobode
Na panelu o integraciji migranata, Assita Kanko, aktivistkinja za prava žena i integraciju iz Burkine Faso koja živi u Belgiji, kazala je da je Evropa za nju simbol slobode i izrazila nadu da će nova Evropa biti poput nje.
Evropa treba preći s reči na dela, razviti zajedničku migracionuu politiku i osigurati kanale za legalnu imigraciju, poručila je.
Upozorila je takođe na problem diskriminacije žena, a posebno žena migrantkinja koje nakon što su platile visoku cenu da stignu u Evropu ponovno često trpe druge vrste nepravdi.
Izvor: Hina
