Članice UN odbile su predlog generalnog sekretara UN Ban Kimuna da svake godine prime najmanje 10% svetske populacije izbeglica kako bi, između ostalog, pomogle zemljama koje su prihvatile veliki broj izbeglica.
Pitanje izbeglica i migracija biće razmotreno na samitu UN o izbeglicama i migracijama, prvom takvom skupu koji će se održati u okviru zasedanja Generalne skupštine UN na jesen.
U nacrtu deklaracije samita koji će se održati 19. septembra u Njujorku, ne pominje se predlog o raspodeli odgovornosti, odnosno prijemu 10% od oko 20 miliona izbeglica u svetu, piše AFP.
Umesto toga zemlje su navele da će raditi "na postizanju globalnog dogovora o izbeglicama 2018" i da će paralelno s tim pokrenuti pregovore o migrantima, odnosno o sporazumu o "bezbednim, uređenim i regularnim migracijama".
Ban Kimun je u maju pozvao na postizanje globalnog dogovora o ravnomernoj podeli odgovornosti u do sada najvećoj migrantskoj krizi od Drugog svetskog rata. On je pozvao zemlje da uspostave međunarodni okvir za saradnju u oblasti migracija i da se 2018. organizuje konferencija o međunarodnim migracijama na kome će biti ozvaničen dogovor.
U deklaraciji za predstojeći samit o izbeglicama i migrantima nabrajaju se dalje dobre namere prema izbeglicama i migrantima: poštovanje ljudskih prava, borba protiv trgovine ljudima i ksenofobije, sa težištem na "skrivenim" problemima migrantske krize, i obećanja o finansijskoj podršci zemljama u koje izbeglice beže.
Pregovori o dokumentu su završeni 2. avgusta u Njujorku.
Savetnica generalnog sekretara UN za predstojeći samit Karen AbuZajid rekla je, međutim, da je vrlo zadovoljna postignutim. Ona je pozdravila to što će sledeće godine biti pokrenuti zasebni pregovori o sporazumu o migrantima.
Ukazala je i na "značajan doprinos" koje bi zemlje mogle najaviti na konferenciji o izbeglicama u Njujorku 20. septembra, bilo kroz prijem izbeglica ili druge vrste pomoći.
Tom konferencijom će predsedavati američki predsednik Barak Obama, a baviće se pre svega izbeglicama, dok će skup Generalne skupštine UN biti posvećen i izbeglicama i migrantima.
Organizacija za ljudska prava Amnesti internešenal (Amnesty International) je 3. avgusta ocenila da je ublažavenje teksta deklaracije "žalostan neuspeh" i "propuštena istorijska priliku".
AI je ranije kao zemlje koje bi mogle da podriju dogovor izdvojio grupu zemalja, uključujući Australiju, Kinu, Egipat, Indiju, Rusiju, Pakistan i Veliku Britaniju. Drugi aktivisti su ukazali i na ulogu SAD i EU u kojima postoje podele u vezi s tim pitanjem.
"Suočeni sa najtežom izbegličkom krizom u poslednjih 70 godina svetski lideri su odbili da preuzmu odgovornost", rekla je savetnica za pitanja izbeglica i migranata u AI Šarlot Filips.
"Oni su za kansije odložili ključne odluke dok se izbeglice dave u moru ili kopne u kampovima bez ikakve nade", dodala je ona.
Od početka godine 94.000 ljudi, uglavnom iz podsaharske Afrike prešlo je Sredozemno more u pokušaju da stignu do Evrope, podaci su Međunarodne organizacije za migracije.
Tom prilikom je stradalo više od 3.000 migranata što je 50% više u odnosu na isti period prošle godine.
U svetu je izbeglo ili raseljeno 65 miliona ljudi. Od tog broja 21 milion su izbeglice, tri miliona tražioci azila a 40 miliona raseljeni.
Više od polovine izbeglica boravi u Turskoj, Pakistanu, Libanu, Iranu, Etiopiji, Jordanu, Keniji i Ugandi, pokazuju podaci Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR).
Ukupan broj migranata u svetu, prema procenama UN, iznosi 244 miliona ljudi.
Devet zemalja – SAD, Britanija, Japan, Kuvajt, Švedska, Norveška, Danska i Holandija, zajedno EU daju 75% sredstava u budžetu UN za pomoć izbeglicama.
Izvor: AFP/Euractiv
