Želimir Žilnik dobitnik nagrade Beogradski pobednik 52. FEST-a

Foto: fest.rs

Beograd – Ovogodišnji Beogradski pobednik za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti biće dodeljen Želimiru Žilniku, jednom od najznačajnijih i najplodnijih reditelja naše kinematografije, saopštili su iz organizacije Festa.

Žilnik spada u ključne figure i začetnike srpskog i jugoslovenskog modernističkog filma, ali njegov opus uveliko nadilazi taj period i proteže se do današnjih dana.

U svojoj bezmalo šest decenija dugoj karijeri Žilnik je snimio oko 60 filmova.

Njegovi prvi profesionalni dokumentarni filmovi, „Žurnal o omladini na selu, zimi“, Pioniri maleni mi smo vojska prava“ i „Nezaposleni ljudi„, postižu veliki uspeh na Beogradskom festivalu kratkog igranog, animiranog i dokumentarnog filma.

Žilnikov prvi igrani film „Rani radovi“ (1969), groteska o grupi mladih protagonista koji šire svoja beskompromisna marksistička uverenja po ruralnim predelima Vojvodine, dobija Zlatnog medveda na Berlinalu.

Žilniku je tada 27 godina.

Nakon problema sa cenzurom i opstrukcijama, početkom sedamdesetih žilnik odlazi u emigraciju u Nemačku. Snima sedam kratkih filmova, kao i dugometražni igrani film „Raj“ (1976).

Ti filmovi su među prvima tretirali temu gastarbajtera u Nemačkoj.

Krajem sedamdesetih se vraća u SFRJ, a direktor SNP-a Miloš Hadžić uključuje  ga u pozorišni rad.

U tom periodu sarađuje sa braćom Vranešević iz „Laboratorije zvuka„, a krajnji rezultat je „Gastarbajter opera“ koja je premijeru doživela 1977. godine.

Počinje da režira filmove i doku-drame za TV Beograd i TV Novi Sad.

Neke od njih nagrađivane su na televizijskim festivalima u zemlji i inostranstvu.

Osamdesetih godina, filmovima kao što su „Druga generacija“ ili „Kako se kalio čelik“ tematizuje nagoveštaj političkih i socijalnih promena u tadašnjoj Jugoslaviji.

Veliki pažnju javnosti izazvao je kasnije i film „Tito po drugi put među Srbima“ (1994).

Tokom osamdesetih, kao i devedesetih u nezavisnim produkcijama, nastaju i Žilnikovi igrani filmovi koji su dobijali najznačajnije nagrade domaćih festivala, a film „Marble Aš“  dobija specijalnu nagradu „Teddy Bear“ na Berlinalu 1995.

Problemi u zemljama centralne i istočne Evrope, a naročito problemi izbeglištva i migracija na granici sa Evropskom unijom, Žilniku su inspiracija za tematski ciklus u kojem snima filmove „Kenedi se vraća kući2 (2003), „Gde je Kenedi bio dve godine“ (2005), „Evropa preko plota“ (2005), „Destinacija Serbistan“ (2015), i „Najlepša zemlja na svetu“ (2018).

Žilnik je rođen u Nišu u logoru 1942. godine, roditelji su mu bili ilegalci, koji su sklopili jedan od prvih partizanskih brakova,  a detinjstvo je proveo u Zemunu kod babe i dede.

Kasnije je prešao kod tetke u Novi Sad.

U njegovim filmovima igrala su prepoznatljiva imena srpskog glumišta, ali su se, zahvaljujući njemu, neki i proslavili u filmskoj industriji.

Pokretne slike iz Žilnikoveradionice“ prikazivane su na skoro svim meridijanima, a brojni radovi uvršteni su u kolekcije inostranih art galerija i muzeja savremene umetnosti.

Dobitnik je nagrada za životno delo Filmskog festivala Herceg Novi i Festivala autorskog filma, pripala mu je i nagrada Centralnoevropske inicijative na 30. Filmskom festivalu u Trstu.

Njegova dela se u različitim retrospektivama danas prikazuju u čitavom svetu: Cinemateca Argentina, 2018; Mar del Plata Int. Film Festival, 2017; Anthology Film Arćive, New York & Harvard Film Arćive, 2017; Ankara Int. Film Festival, 2016; DocLisboa, 2015; Arsenal, Berlin, 2015; Int. Film Festival, St. Petersburg, 2015; Cinusp, Sao Paulo, 2014; Thešaloniki Int. Film Festival, 2014, itd.

Najčitanije
Obrazovanje

CEU: Stipendije za diplomske i postdiplomske programe

_______
Central European University (CEU) je međunarodni priznati univerzitet za diplomsko (Master) i postdiplomsko (PhD) obrazovanje iz područja društvenih i humanističkih nauka, zaštite životne sredinei matematike. CEU se nalazi u samom srcu…
Društvo

Press Start: Crowdfunding za novinarske priče

_______
Pokretači platforme Press Start žele da im ona omogući mesto gde mogu prikupljati donacije za svoj rad. Platforma je svojevrstan odgovor na potrebu novinara koji žive u zemljama sa ugroženom slobodom govora…
Evropa

Italija će najviše dobiti od EU za imigrante

_______
Evropska komisija odobrila je članicama suočenim sa sve većim brojem imigranata pomoć od 2,4 milijarde evra za narednih šest godina. Najviše će dobiti zemlje koje su prve na udaru –…

Preporučujemo…