Brisel, 20. septembar 2020. – Društveni i tradicionalni mediji, organizacije pacijenata i kreatori politka svi imaju ulogu u slanju jasnih poruka kada je u pitanju javno zdravlje.
Ali bez odgovarajućeg ulaganja u zdravstvenu pismenost u školama ne može se boriti protiv lažnih vesti, upozorava Forum evropskih pacijenata (EPF).
Veliki izazov u prenošenju naučno zasnovanih i svima razumljivih informacija biće pojava vakcine protiv COVID-19.
„Ukoliko ne počnemo ponovo da učimo osnove nauke u našim školama, ako vlade nedovoljno ulažu u škole, onda ćemo nastaviti da stvaramo ljude koji će imati sve više poteškoća u razumevanju poruka koje su napravljene na naučnoj osnovi„, izjavio je predsednik EPF Marko Greko.
Društvene mreže su važne, ali nedovoljne da se dopre do šire populacije koja i dalje nema pristup tim medijima, rekao je Greko, istakavši da je jedan od glavnih problema to što je lažnu nauku mnogo lakše razumeti nego pravu nauku.
„Mnogo je teže preneti naučno proverenu poruku, ali potebno je 10% vremena da neko napravi lažnu vest„, upozorio je Greko.
Dok se Evropa suočava sa drugim talasom pandemije COVID-19, pokreti građana širom EU dovode u pitanje restriktivne mere uvedene kako bi se usporilo širenje virusa.
Ponovo su se pojavili antivakcinalni pokreti, šireći sumnje u bezbednost očekivane vakcine protiv COVID-19.
Greko je ocenio da je Evropa na komunikacijskom nivou nespremno dočekala pandemiju, ali da je sveukupan odgovor EU bio pozitivan, posebno kada je situacija postala jasnija.
Na početku pandemije je čak i naučnoj zajednici bilo teško da pošalje jasnu poruku, ocenio je Greko, navodeći kao primer različita mišljenja stručnjaka o upotrebi maski, što je zbunjivalo ljude.
Takođe je to bio slučaj sa preporukama za škole, pa su mnoge škole dobile smernice tek nekoliko dana pred početak školske godine.
Kako bi situacija u vezi s pandemijom bila što jasnija, EPF je u saradnji sa Evropskom agencijom za lekove (EMA) formirala naučne komitete koji su svojim članovima redovno slali informacije o trenutnom stanju i studijama koje se sprovode o COVID-19.
„Cilj je bio da se iste informacije dostavljuju pacijentima, da se uvere da slanje tih poruka kontrolišu naučnici i regulatori„, rekao je Greko.
Iako je po izbijanju pandemije bilo nedostataka, komunikacijska strategija Evropske komisije i EMA bila je dobra u slanju jasnih poruka.
„Verujem da nas je pandemija obavezala na neki način da se ubrzamo u ovoj vrsti komunikacije jer je neophodno obezbediti informaciju koju svi mogu da razumeju„, kazao je Greko.
Prekretnica u tom komunikacijskom izazovu biće vakcina, kada bude dostupna.
„Biće od suštinske važnost da se održi isti nivo komunikacije kao u prevenciji, kada vakcina bude spremna. Vakcina će biti veoma kritičan momenat, ne samo jer je važna za javnu bezbednost, nego i zbog toga što se zna koliko je teška bila percepcija vakcinacije u proteklih nekoliko godina„, smatra predsednik EPF.
Zbog toga će jasna poruka EU biti od suštinske važnosti da se garantuje da je sve urađeno da se osigura bezbednost pacijenata.
Antivakcinalni pokreti ukazuju na hitnu potrebu pronalaženja vakcine protiv COVID-19, tvrdeći da takav brzi proces sa sobom nosi i rizik.
Greko smatra da transparentne, jasne i naučno zasnovane poruke o vakcini protiv COVID-19 mogu da omoguće generalnu promenu stava o vakcinaciji.
„Mnogi od nas će biti pred izborom da prime vakcinu kada bude spremna. To će biti ogromna prilika da se bolje komunicira o vakcinaciji i važnosti vakcinacije i čvrstoj naučnoj osnovi na kojoj je vakcinacija zasnovana„, kazao je Greko.
