Brisel, 13. septembar 2020. – U novom izveštaju Evropske komisije procenjuje se da su države EU u 2018. propustile naplatiti 140 milijardi evra prihoda od poreza na dodanu vrednost (PDV).
Ukupni manjak prihoda od PDV-a, odnosno razlika između očekivanih i stvarno prikupljenih prihoda u državama članicama EU, poslednjih godina neznatno se poboljšao, iako je i dalje iznimno visok.
Međutim, prema prognozama za 2020. taj će se trend preokrenuti, uz mogući gubitak od 164 milijarde evra zbog ekonomskih posledica pandemije koronavirusa.
Kao i 2017., i u 2018. najveći manjak prihoda od PDV-a zabeležen je u Rumuniji u iznosu od 33,8 %, nakon čega slede Grčka (30,1 %) i Litvanija (25,9 %).
Najuspešnije u ubiranju PDV-a bile su Švedska, s manjkom od 0,7 % te Hrvatska (3,5 %) i Finska (3,6 %). U apsolutnom smislu najveći manjak PDV-a imale su Italija (35,4 milijarde evra), Ujedinjeno Kraljevstvo (23,5 milijardi evra) i Nemačka (22 milijarde evra).
Rezultati pojedinačnih država članica i dalje se uvelike razlikuju. Ukupno gledano, u 2018. polovina država članica EU-28 zabilježila je manjak prihoda iznad medijana od 9,2 %.
S druge strane, u njih 21 taj manjak smanjen je u odnosu na 2017., a do najvećeg pada došlo je u Mađarskoj (– 5,1 %), Letoniji (– 4,4 %) i Poljskoj (– 4,3 %).
Najveće povećanje zabeleženo je u Luksemburgu (+ 2,5 %) te nešto manje osetno u Litvanija (+ 0,8 %) i Austriji (+ 0,5 %).
U godišnjem izveštaju o manjku prihoda od PDV-a meri se delotvornost mera za naplatu i ispunjenje poreskih obaveza povezanih s PDV-om u svim državama članicama.
Izveštaj sadrži procenu prihoda izgubljenih zbog prevara i utaja, izbegavanja plaćanja poreza, stečajeva, finansijske nesolventnosti i pogrešaka u računanju.
Manjak prihoda od PDV-a relevantan je i za EU i za države članice jer prihodi od PDV-a bitno doprinose budžetu Unije i nacionalnim budžetima.
U studiji je primenjena metodologija „odozgo prema dole” u kojoj su podaci iz nacionalnih računa upotrebljeni za procene manjkova prihoda od PDV-a.
Ovogodišnje izdanje uključuje važne dodatke, kao što su retrognoza za razdoblje od 20 godina, poboljšana ekonometrijska analiza odrednica koje utiču na manjak prihoda od PDV-a i projekcija mogućeg učinka krize uzrokovane koronavirusom na njegovo kretanje.
