Zaštita demokratske infrastrukture koštaće EU manje od spasavanje finansijske infrastrukture posle 2008. godine

Evropa

Brisel, 25. mart 2020. – Trenutna pandemija korona virusa utiče na našu demokratsku infrastrukturu.

Prevod otvorenog pisma bivših i sadašnjih evroposlanika i medijskih stručnjaka prenosimo u celosti.

Poput banaka tokom finansijske krize, hoće li  mediji biti spaseni? Zbog toga bi institucije i vlade trebalo da preduzmu kratkoročne akcije, istovremeno nastavljajući da rade na srednjeročnom oblikovanju politika.

Ovim otvorenim pismom upućenim predsedniku Evropske komisije, medijskim deoničarima i stručnjacima, na ličnu  odgovornost, zajedno sa sadašnjim i bivšim evropskim poslanicima, traži se da Komisija podrži poverenje u javnu akciju i pomogne u održavanju medija u ovom kriznom periodu.

Poštovana predsednice Komisije Fon der Lajen,

Budući da su ljudi zatvoreni u svojim kućama i zabrinuti, broj čitanosti medija je u procvatu. Parlamenti i organizacije civilnog društva su takođe pogođeni: mediji su i dalje stub demokratije i poverenja – sve dok mogu pravilno funkcionisati. Pored javnog emitovanja, izveštavanje vesti je uspeh postignut s malo finansijskih sredstava: novinari rade neverovatan posao, ali rizikujući i svoje zdravlje i posao.

Ne uzimajte medijski sektor zdravo za gotovo.

Medijski sektor je već imao svoje slabosti, zbog brzine tehnoloških promena i prelaska većine oglašivača na američke platforme. Kada uđemo u recesiju, većina preostalih prihoda od oglasa biće stavljena na čekanje. I budući da su zabranjena okupljanja, štampa sada gubi svoj glavni izvor prihoda: događaje.

Dodatno, u nekim mestima obustavljena je distribucija novina. Ako nezavisni mediji nestanu, protiv lažnih vesti neće moći da se bori, što će korona virus učiniti “infodemijom“. Javni servisi imaju veliku ulogu, ali potrebni su glasovi i iz privatnog sektora posebno u vreme smanjenih sloboda. Zdravstvena kriza mogla bi postati velika kriza poverenja, koja bi hranila sve strahove, radikalni nacionalizam i još gore.

Kako bi se to izbeglo, političari će morati razmisliti o tome kako će se finansirati informisanje. Da bi se medijima pomoglo u preživljavanju i prilagođavanju, potrebne su medijske strategije, kako iz javnog, tako i iz privatnog sektora. EU to ne može učiniti sama – države članice i filantropija imaju ključnu ulogu, sindikati pripremaju bolji okvir politike, i sada bi trebalo da  vode primerom.

Srednjeročna strategija: politike za ekosistem

Rebalans ekosistema platforme/oglašavanje/mediji su izostali u digitalnoj strategiji EU. Postoje horizontalne dimenzije poput Zakona o digitalnim uslugama i potencijalno neki potezi oko novinarstva.

Srednjeročne akcije (poput regulisanja platformi i strategije za medijski sektor) su neophodne. Ne govorimo o njima u ovom Otvorenom pismu: one će biti prekasne za ono što je sada potrebno.

Zvaničnici EU ponosno govore o nacrtu smernica za zaštitu tržišne konkurencije kojima se omogućava državna pomoć tokom zdravstvene krize, a koje se naravno odnose na medije poput svih sektora. U slučaju medijskog sektora, odlaganje poreza i zajmova nisu dovoljne mere, već samo odlažu novčane probleme.

Predsednice Fon der Lajen: dozvoljavanje direktne pomoći je u redu, ohrabrivanje drugih je dobro, ali bi vođenje primerom bilo još bolje…

Kratkoročno: podrška da se prebrodi trenutna kriza

Mediji treba da ukinu neke troškove, nađu zamenske prihode i podstaknu inovacije. Kao deo nacrta plana ekonomskog oporavka navodimo nekoliko primera:

Poboljšati medijsku pismenost: Uz manje edukativne projekte, finansirati besplatne vaučere za učenike i studente za kupovinu medijskih pretplata.

Nadoknaditi troškove socijalnog osiguranja za „bona fide“ novinare (ne samo odlaganje plaćanja): to je na državama članicama i socijalnim partnerima, ali EU ih može podstaći. Takođe bi se mogla pojednostaviti pravila za slobodne novinare koji nisu u stalnom radnom odnosu.

Preporučiti medijske fondove za podršku kvalitetnim vestima i borbu protiv dezinformacija. Da budu osnovani tamo gde ne postoje. Francuska, na primer, koristi objektivne kriterijume i poštuje nezavisnost medija. Na nivou EU, uspostavite nezavisni medijski odbor koji procenjuje otvorene pozive na borbu protiv dezinformacija, povezanih s korona virusom ili budućim velikim problemima.

Trošite na oglašavanje: oglašavanje je brz i pošten način na koji se finansiraju mediji. Za razliku od nekih subvencija, oni ne ugrožavaju slobodu uređivanja. Velike kampanje informisanja javnosti (ne Google oglasi) podržale bi poverenje javnosti u politiku i novinarstvo. U Evropi oglašavanje u novinama iznosi oko 12 milijardi evra godišnje. Ako se pretpostavi da će se ove godine izgubiti trećina, manjak bi bio 4 milijarde evra; Komisija i Parlament mogli bi potrošiti polovinu, 2 milijarde evra, i podstaći vlade da potroše isto toliko. Na nivou EU, taj bi novac mogao doći iz preraspodele, dok bi na nacionalnom nivou mogao biti deo već donetog plana ekonomskog oporavka.

Poveriti događaje medijskim kompanijama: Postoji dobar trend savetovanja s javnošću putem interneta i na fizičkim događajima. Participativna demokratija će biti tražena nakon frustrirajućih zabrana izlazaka i za Konferenciju o budućnosti Evrope. Javne ustanove obično plaćaju službenike ili konsultante za to. Mediji su dobri organizatori i nezavisni moderatori: oni bi trebalo da budu sastavni deo paketa instrumenata.

Dajte nadu za kasnije: inovacije. Cilj nije subvencionisani sektor, već povratak na modernizaciju, radi održivosti. Izdvajanje sredstava za medije moglo bi biti veće u okviru predstojećeg Višegodišnjeg finansijskog okvira (VFO). U okviru programa istraživanja i razvoja Horizont Evropa, Kreativna Evropa trenutno za novinarstvo izdvaja 61 milion evra, što je premalo.

Pojačati kapital medija: treba povećati kapital InvestEU i privatnih „društveno odgovornih investitora„.

Predsednice Komisije, prošlog jula ste proglasili Demokratiju, uključujući slobodu medija, jednim od svojih šest prioriteta. Koliko vredi zaštititi demokratsku infrastrukturu? To će sigurno koštati manje od 1,5 hiljada milijardi evra koliko je koštalo spasavanje finansijske infrastrukture posle 2008. godine.

Očuvanje medijskog sektora takođe bi zahtevalo vrlo malu cifru u poređenju s evropskim budžetima (ukupni BDP EU 2019: 18 hiljada milijardi era, ukupni budžet EU za 2020. pre krize: 169 milijardi evra, tako da je svaka milijarda samo 0,6% budžeta EU ). U stvari, ukupno finansiranje medija u krizi, uglavnom jednokratno, bilo bi manje od posebnog nameta na platformama, koji trenutno iznosi oko 5 milijardi evra godišnje.

Pre nego što se okrenemo sledećim političkim koracima, razmotrimo privatni sektor, posebno fondacije:

Veća predanost filantropije: treba da preduzme korake i shvati da bez funkcionisanja medija civilno društvo propada. Napori poput Foruma novinara su hitni i preko potrebni. Filantropski sektor može dopuniti akcije EU i vlade popunjavanjem praznina koje ni javni ni privatni sektor ne mogu brzo pokriti. Trebalo bi rešiti tržišne nedostatke novinarstva u javnom interesu kataliziranjem inovacija, subvencionisanjem rizika i saradnjom s civilnim društvom na pružanju novinarstva od važnosti.

Sada su potrebne akcije: procesi postoje.

Za ovu jesen trenutno su predviđena dva povezana akciona plana EU: jedan o demokratiji i drugi o medijima. Agendu demokratije vodi potpredsednica Jurova, a njen bi plan prirodno trebalo da uključi ​​neke medijske aspekte, poput slobode medija, pluralizma i suzbijanja dezinformacija kvalitetnim novinarstvom.

Poverenik Breton je tokom svog parlamentarnog saslušanja obećao “industrijski“ akcioni plan za medije kao “Akcioni plan za medije i emitovanje“. Ali, očigledno da se zbog mnogih hitnijih zahteva čini da postoje promene u prioritetima.

Taj plan se nije nalazio u programu rada Komisije koji ste vi, predsednice Komisije, predstavili za 2020. Tada je Digitalna strategija na čelu s izvršnom potpredsednicom Vestager to ispravno istakla. Potom je u novoj Industrijskoj strategiji EU komesara Bretona opet izostavljena, mada je očito to sektorska strategija.

Morali bismo se znatno ubrzati. Što se tiče Akcionog plana za demokratiju, on bi mogao biti donet brže i proširiti se na hitna pitanja, pridodajući tome ekonomske preduslove za zdravo novinarstvo. Pored toga, kako bi prioritetno finansirala hitne akcije, Komisija bi vrlo brzo morala izdati nacrt „Medijskog plana o korona virusu„. U planu bi navela šta može Komisija da uradi i predložila Savetu kako da sprovede plan oporavka posle epidemije korona virusa i u ovom sektoru.

Budući da se ne okupljaju u Strazburu, evropski poslanici razumeju medijske potrebe za sada: neki su potpisali ovaj poziv, a mnogi bi dali podršku. Što se tiče izvršne vlasti, ona u principu ima ispravan format: Medijska projektna grupa komesara. Njome bi predsedavala potpredsednica Jurova, a ova grupa bi okupila moć da reguliše digitalnu (potpredsednica Vestager), industrijsku strategiju (komesar Breton), plus finansiranje inovacija i veština (komesarka Gabrijel). Te su politike hitno potrebne medijskom sektoru od EU.

Predsednice Fon der Lajen, imate širu krizu na rukama, treba li ovde da budete uključeni? Ne direktno – iako ste zaduženi za komunikaciju s EU – ako se vaši komesari sada mnogo brže međusobno približe. Na osnovu svojih preuzetih obaveza, treba da im postavite samo dva pitanja: „Gde je naš medijski akcioni plan?“ i „Ko je zadužen za njega?„, prenosi Euractiv.

Najčitanije
Obrazovanje

CEU: Stipendije za diplomske i postdiplomske programe

_______
Central European University (CEU) je međunarodni priznati univerzitet za diplomsko (Master) i postdiplomsko (PhD) obrazovanje iz područja društvenih i humanističkih nauka, zaštite životne sredinei matematike. CEU se nalazi u samom srcu…
Društvo

Press Start: Crowdfunding za novinarske priče

_______
Pokretači platforme Press Start žele da im ona omogući mesto gde mogu prikupljati donacije za svoj rad. Platforma je svojevrstan odgovor na potrebu novinara koji žive u zemljama sa ugroženom slobodom govora…
Evropa

Italija će najviše dobiti od EU za imigrante

_______
Evropska komisija odobrila je članicama suočenim sa sve većim brojem imigranata pomoć od 2,4 milijarde evra za narednih šest godina. Najviše će dobiti zemlje koje su prve na udaru –…

Preporučujemo…