Podgorica, 24. februar 2017. (MANS) – Zastarelost krivičnog gonjenja predstavlja jedan od čestih razloga iz kojih tužilaštvo odlučuje da odustane od procesuiranja osumnjičenih za teška krivična dela, uključujući i korupciju i organizovani kriminal.
MANS smatra da postojeća zakonska rešenja iz Krivičnog zakonika Crne Gore, u kombinaciji sa nedovoljno efikasnim procesuiranjem krivičnih dela, te njihovim kasnim otkrivanjem, doveli su do situacije, da čak i kada se ona otkriju, osumnjičeni neretko ne bivaju procesuirani, ne zato što nisu krivi, nego zato što je došlo do zastarelosti krivičnog gonjenja.
Nije novost da tužilaštvo nema kapaciteta i političke volje da se ozbiljnije pozabavi problemima organizovanog kriminala i korupcije na visokom nivou, što kada se ima u vidu koliko su česte samoinicijativne akcije tužilaštva, ali i relativan rok zastarelosti pojedinih krivičnih dela, otvara ogroman prostor za zabrinutost kada su u pitanju rezultati te institucije, navodi se u saopštenju..
Kazneni zakon Hrvatske propisuje rokove zastarelosti od osam do 40 godina, ali ne sadrži odredbe o prekidu zastarevanja gonjenja, za razliku od crnogorske verzije prema kojoj se zastarelost prekida svakom procesnom radnjom koja se preduzima radi otkrivanja krivičnih dela ili radi otkrivanja ili gonjenja počinilaca, nakon čega vreme zastarelosti teče ponovo.
Zbog svega gore navedenog, uključujući i neefikasno krivično gonjenje ili kasno saznanje da su krivična dela izvršena, MANS je u komentarima na izmene i dopune Krivičnog zakonika, Ministarstvu pravde preporučio da razmotri hrvatski model računanja rokova zastarelosti.
MANS je Ministarstvu takođe predložio da izmenama Krivičnog zakonika proširi listu krivičnih dela koja ne zastarevaju. Tako na primer, postojećim zakonikom je propisano da ne zastareva krivično delo primanje i davanje mita u privredi, a MANS ne vidi zašto to ne bi bilo primenjeno i na primanje i davanje mita u javnoj upravi, gde je verovatnije da postoji direktna šteta po javni interes.
Pored ovoga, MANS je Ministarstvu predložio da se lista proširi i na krivična dela protiv izbornih prava. Ovo tim pre jer se pokazalo da su rezultati tužilaštva u borbi protiv političke i izborne korupcije naročito ispod ionako lošeg proseka u procesuiranju ovih krivičnih dela. Kako posledice ove vrste korupcije imaju direktan uticaj na gotovo sve sfere života i to na dugi rok, MANS smatra da je potrebno propisati duže rokove zastarelosti, kako bi neko buduće, slobodnije, tužilaštvo imalo šansu da zaštiti javni interes.
U saradanji sa kolegama iz Sigurne ženske kuće, Green Home, Udruženja mladih sa hendikepom i NVO Stečajci u Crnoj Gori, MANS je dostavio i set komentara kojima se od Ministarstva traži da se lista krivičnih dela kod kojih nema zastare, prošire i sa krivičnim delima teško ubistvo, mučenje, dečija pornografija, krivična dela protiv službene dužnosti i ostala dela sa elementima korupcije, ali i krivična dela povrede ravnopravnosti, zagađenja životne sredine, nepreduzimanja mera zaštite životne sredine i ostala dela iz korpusa krivičnih dela protiv životne sredine.
Imajući u vidu trenutne kapacitete tužilaštva da se efikasno bori protiv najtežih krivičnih dela, MANS smatra da je neophodno izmeniti Krivični zakonik u delu zastarelosti krivičnog gonjenja, kako bi se obezbedilo da svi oni koji su se ogrešili o zakon na primeren način odgovaraju zbog toga.
