Berlin, 01. decembar 2016. (HRW) – Novinari širom Zapadnog Balkana suočeni su s neprijateljskom sredinom koja ih ometa u mogućnosti kritičkog izveštavanja, saopšteno je iz organizacije Human Rights Watch.
Više od godinu dana nakon što je Human Rights Watch dokumentovao prepreke po slobodu medija u Bosni i Hercegovini, Srbiji, na Kosovu, u Crnoj Gori i Makedoniji, vlade u regionu i evropske institucije nisu uspele poduzeti konkretne mere u cilju rešavanja ovog pitanja. Štaviše, izronili su i novi problematični slučajevi.
“U vreme kada to nikad nije bilo važnije, nezavisno novinarstvo na Zapadnom Balkanu stavljeno je uza zid“, kaže Lydia Gall, istraživačica za Zapadni Balkan pri organizaciji Human Rights Watch. “To se neće ni promijeniti osim ukoliko EU ne bude apsolutno jasno saopćila vladama Zapadnog Balkana da njihove evropske aspiracije zavise od naprednih i slobodnih medija.”
Bivše jugoslavenske republike Makedonija, Crna Gora i Srbija kandidatkinje su za članstvo u Evropskoj uniji, dok su Bosna i Hercegovina i Kosovo potencijalni kandidati. Sloboda izražavanja i medija u sklopu su Kopenhaških kriterija za članstvo u EU.
U jednom nedavnom slučaju u oktobru mesecu, uredniku lista Gazeta Express na Kosovu upućivane su pretnje smrću putem društvenih medija nakon objave njegovog dokumentarca o ratnim zločinima na Kosovu od strane Oslobodilačke vojske Kosova. Taj predmet je pod istragom.
Evropska komisija uključuje izraze zabrinutosti po pitanju slobode medija u zemljama Zapadnog Balkana u svoje godišnje ocene vezane za njihov istorijat po pitanju ljudskih prava. Komesar nadležan za proširenje Johannes Hahn generalno je spominjao slobodu medija u region, ali nije iznosio detalje po pitanju manjka delotvornih istraga od strane pojedinačnih vlada o napadima na novinare. U novoj strategiji za proširenje Komisije objavljenoj 9. novembra spominje se sloboda medija u region, ali se detaljne preporuke navode ukratko.
Evropski parlament ponudio je konkretnije preporuke. Komisija i države-članice EU trebale bi vršiti dosedniji pritisak na vlasti Zapadnog Balkana u cilju toga da one prestanu sa zastrašivanjem novinara i da slobodi medija daju visoki prioritet tokom pregovora o pristupanju, rečeno je iz Human Rights Watcha.
U svom izveštaju za 2015. godinu pod naslovom Teška profesija: Napadi na slobodu medija na Zapadnom Balkanu, Human Rights Watch navodi prezrivo odbacujuće reči jednog šefa policije upućene novinaru: “Šta možete, teška vam je profesija.”
Olako odbacivanje odgovornosti na ovaj način i oklevanje sa istragom i sudskim gonjenjem takvih napada je sveprisutno u region, navodi Human Rights Watch. Tom nebrigom i nereagovanjem krše se obaveze zemalja u smislu prevencije i procesuiranja takvih krivičnih djela i dovodi do de fakto nekažnjivosti za većinu krivičnih dela nad novinarima.
Analiza medija i drugih izveštaja i kontakata sa novinarima i nevladinim organizacijama u region od strane Human Rights Watcha od vremena objave tog izveštaja pokazuje da je poboljšanje po pitanju slobode medija na Zapadnom Balkanu malo ili nikakvo. Nekažnjeno su prošle nove pretnje i napadi na novinare koji su u međuvremenu izašli na svetlo dana.
Sa strane vlasti nema puno dokaza o političko volju da se unapredi klima za medijske slobode. Neki novinari suočeni su s procesuiranjem za sumnjive krivične optužbe, a vlade odobravaju i uskraćuju prihode od oglašavanja u pokušaju da osujete kritičko izveštavanje i suzbiju nezavisnost medija.
“Spisak pritisaka i slučajeva nasilja nad nezavisnim medijima na Zapadnom Balkanu sačinjava jedan neveseo katalog,” izjavila je Gall. “Bez naprednih nezavisnih medija teško je videti da će zemlje regiona Zapadnog Balkana ispuniti aspiracije svog naroda ili njihove evropske ambicije.”