Uticajni političari u Evropskoj uniji traže da se politika proširivanja preispita, uz "privremeno zamrzavanje" ulaska u članstvo zemalja Zapadnog Balkana, rampu za Tursku, odnosno da se uz jezgro EU oko evra, uspostavi i kategorija "pridruženog članstva".
Evropski diplomatski izvori i komentatori ističu ipak da politika proširivanja zvanično nije dovedena u pitanje i da pred Srbijom nema prepreka za nastavak pregovora.
Svi analitičari u EU su saglasni da su na predloge za preispitivanje politike proširenja uticali ne samo izlazak Velike Britanije iz Evropske unije, već i izbeglička kriza i strah koji se širi među građanima zemalja EU zbog smrtonosnog talasa terorizma, što je uticalo na bojazan od dolaska novih zemalja u članstvo EU.
Ali, podvlače evropski diplomatski izvori i komentatori, politika proširivanja zvanično nije dovedena u pitanje i pregovori o članstvu će se "tehnički nastaviti" jer je to proces koji ništa ne remeti u preustrojavanju Unije, već samo ekonomski i bezbednosno može biti veoma od koristi "Evropi u krizi". To potvrđuje i otvaranje ključnih poglavlja u pregovorima Srbije o članstvu s EU i činjenica da je srpski premijer Aleksandar Vučić izdejstvovao i podršku američkog državnog sekretara Džona Kerija za put Srbije u Evropu, a što je Keri predočio i šefovima diplomatija EU u Briselu.
Pred Srbijom "tehnički" ne stoje prepreke za nastavak pregovora i puta ka članstvu u EU, objašnjavaju evropski diplomatski izvori u Briselu, i zato što je to proces koji će trajati godinama kad će se videti i kako će se iznutra preustrojiti EU.
Jasno je da se proširivanje ne dovodi u pitanje sve dok pre svega Nemačka, ali i još neke članice Unije, smatraju da i zemlje Zapadnog Balkana koje to zasluže reformama, treba da uđu u "evropski klub" zato što je balkansko područje i ekonomski i bezbednosno, što se posebno pokazalo važnim u izbegličkoj krizi.
Ipak, uz zahteve istočnih članica EU da se bitna ovlašćenja iz Brisela ponovo vrate na nacionalne ravni, prvi put su se čuli i predlozi da se Evropska unija ustroji kao jezgro članica spremnih na dalje objedinjavanje oko evra i jače zajedničke bezbednosno-odbrambene politike, dok bi za ostale članice bio uspostavljen položaj "pridruženog člana".
To pridruženo članstvo bi sticale i eventualne buduće članice, kako smatraju bivši belgijski premijer Gij Verhofstat i liberalne stranke u EU čiji je on šef grupe u Evropskom parlamentu.
Ta zamisao o "EU u dve brzine" nije nova, štaviše temeljnim aktom EU, Ugovorom iz Lisabona, je i predviđeno da zemlje koje žele mogu da krenu u brže i temeljitije političko i ekonomsko udruživanje, ali status "pridruženog članstva" je novina i jedino je Turskoj ranije nuđeno da postane "privilegovani partner", ali ne i član EU.
Proširenje je korisno za bezbednost EU
Jedan od viđenih kandidata na predsedničkim izborima u Francuskoj 2017, Alen Žipe je i u susretu ovih dana s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel želeo da proveri svoj stav da "kad je reč o prijemu novih članica, Evropa više nema kapaciteta za proširivanje".
Žipe je posle razgovora s kancelarkom Merkel ponovio da Turska nema mesta u EU i da "zasad treba napraviti pauzu i kad je Zapadni Balkan u pitanju". Žipe, jedan od prvaka francuske desnice koja ima velikih izgleda da u izbornoj trci preuzme vlast socijalistima, je posle susreta s nemačkom kancelarkom ublažio raniji stav da se "do daljnjeg mora na čekanje" staviti proces pripreme zemalja Zapadnog Balkan za ulazak u redove Unije, ali je tvrd stav prema Turskoj ostao.
"Balkanu treba ostaviti evropsku perspektivu na srednji rok", dodao je Žipe, mada nije rekao da li je o tome uspeo da usaglasi stavove s Angelom Merkel. Žipe to obrazlaže ocenom da je EU jako oslabljena izlaskom Velike Britanije i zato, kako kaže, "ne možemo graditi novi sprat naše kuće čiji su temelji postali klimavi".
Nužnost zbijanja redova unutar EU i celoj Evropi i bezbednosni elemenat su bitni činioci u sveukupnom sagledavanju geopolitike Evropske unije na Balkanu, pa se zato u analizi briselskog Centra za evropsku politiku i naglašava da je ulazak zemalja Zapadnog Balkan u EU i koristan i potreban.
Zaključak pariskog Instituta za bezbednost EU je da je Unija imala vidne ekonomske koristi, ali je ojačala i stabilnost svog i evropskog prostora ranijim ulaskom novih članica.
Srpska vlada je to očigledno imala na umu kad je odlučila da postavi moćne policijsko-vojne snage na granice da bi se sprečili krijumčari koji(iz članica EU, bugarske i Grčke) švercuju imigrante, da dokaže važnost Srbije za bezbednost EU.
Ankete pokazuju da ne samo narastujuće populističke snage, već i velika većina građana EU, uključujući Nemačku, Francusku, Austriju, sad smatraju da su imigracija i terorizam povezani.
Autor: Dragan Blagojević, dopisnik agencije Beta
