Luksemburg, 21. decembar 2016. (AFP /Euractiv) – Države članice EU ne smeju pružaocima elektronskih usluga da narede da čuvaju podatke o komunikacijama, odlučio je 21. decembra Sud pravde EU u slučaju koji su pokrenule Velika Britanija i Švedska.
Odluka je doneta u trenutku kada se u mnogim zemljama EU razmatra pojačana kontrola komunikacija kako bi se lakše uhvatili mogući teroristi.
Švedsko i britansko pravosuđe zatražili su tumačenje evropskog prava kako bi mogli da odluče u dva slučaja osporavanja nacionalnih propisa u oblasti čuvanja podataka, preneo je AFP. U Švedskoj je pružaocima elektronskih usluga nametnuta obaveza da sistematski i bez izuzetka čuvaju sve podatke o saobraćaju i lokaciji pretplatnika i upisanih korisnika, dok je u Britaniji sporan propis o čuvanju podataka kojim je ministru unutrašnjih poslova omogućeno da javnim telefonskim operaterima naloži da sve podatke o komunikacijama čuva najviše 12 meseci.
Sud u Luksemburgu nije se izjašnjavao o ova dva slučaja, već o načelu koje nacionalne vlasti morati da poštuju.
Pre svega, procenjeno je da "se pravo Unije protivi nacionalnom propisu koji bi predvideo čuvanje svih podataka bez razlike", navodi se u odluci.
Posebno teško kršenje propisa bilo bi nametanje obavaze operaterima da čuvaju podatke o saobraćaju i mestu korisnika, a ocena Suda je da je borba protiv teškog kriminala jedno što takav propis moće da opravda.
Propis o sistematskom čuvanju podataka ne uslovljava čuvanje podataka vezom sa javnom bezbednošću, navodi se u odluci.
Slučaj su u Britaniji pokrenula dva poslanika, konzervativac Dejvid Dejvis (David Davis) koji je u međuvremenu postavljen za britanskog sekretara za istupanje iz EU, i zamenik predsednika laburista Tom Votson (Watson). Kako se podseća u britanskom Gardijanu (The Guardian), slučaj je iznet pred sudije u Luksemburgu zato što se vlada žalila na odluku visokog suda u Britaniji da je zakon o ovlašćenjima u istrazi, koji je u Britaniji poznat i kao zakon o špijuniranju, nezakonit.
Ova odluka suda imaće širi značaj od rešavanje spora u Velikoj Britaniji i Švedskoj zbog toga što se odnosi na značajnu dilemu kako pomiriti potrebe privatnosti na mreži i nacionalne bezbednosti.
Slične zahteve podnelo je devet članica EU i Evropska komisija, a slučaj je razmatran u trenutku kada su napadi džihadista u Parizu, Briselu i Nici osnažili političke zahteve za širim ovlašćenjima u presretanju elektronske pošte i telefonskih poziva kako bi se lakše uhvatili aktivisti Islamske države.
