Ženeva – Svetska meteorološka organizacija (WMO) je saopštila da je 2023. bila najsušnija godina za svetske reke u poslednje tri decenije, pošto je rekordno topla godina dovela do presušivanja vodenih tokova i doprinela produženim sušama na nekim mestima.
U objavljenom izveštaju WMO se takođe navodi da su glečeri koji napajaju mnoge reke u svetu pretrpeli najveći gubitak mase u poslednjih pet decenija, upozoravajući da topljenje leda može ugroziti dugoročnu bezbednost vode za milione ljudi širom sveta.
„Podaci govore o opasnosti u vidu sve ekstremnijih padavina, poplava i suša koje nanose veliki danak životima, ekosistemima i ekonomijama„, rekla je generalni sekretar WMO Selest Saulo.
Ona je rekla da su rastuće temperature delimično dovele do toga da hidrološki ciklus postane „nestalniji i nepredvidiviji“ na načine koji mogu da proizvedu „previše ili premalo vode“ i kroz suše i kroz poplave.
WMO kaže da se oko 3,6 milijardi ljudi suočava sa neadekvatnim pristupom vodi najmanje mesec dana godišnje, očekuje se da će ta brojka porasti na čak pet milijardi do 2050. godine.
Svet se suočio sa najtoplijom godinom u istoriji 2023. godine, a leto ove godine je bilo i najtoplije leto ikada koje je izazvalo znake upozorenja za mogući novi godišnji rekord u 2024. godini.
„U poslednje 33 godine podataka, nikada nismo imali tako veliko područje širom sveta koje je bilo pod tako suvim uslovima„, rekao je Stefan Ulenbruk, direktor hidrologije, vode i kriosfere u WMO.
WMO je pozvao na poboljšanja u prikupljanju i razmeni podataka kako bi se razjasnila stvarna slika o vodnim resursima i pomoglo zemljama i zajednicama koje mere treba da preuzmu kao odgovor.
U izveštaju se navodi da su jug SAD, Centralna Amerika i južnoameričke zemlje Argentina, Brazil, Peru i Urugvaj suočene sa uslovima suše i „najnižim nivoima vode ikada zabeleženim u Amazonu i jezeru Titikaka„, koje se nalazi na granici između Perua i Bolivije, prenosi Beta.
