Brisel, 25. oktobar 2016. – Evropska komisija (EK) je u ekonomskoj analizi ocenila da su bitni događaji proteklih meseci u Srbiji bili formiranje vlade i stend-baj aranžman s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) s kojim se sad očekuje dogovor o poreskoj politici i budžetu za 2017.
U analizi, u koju je imala uvid agencija Beta, ističe se da su u srpskoj novoj vladi zadržali položaje ministri važnih resora, uključujući finansije, i dodaje da je vlada stavila do znanja da ne namerava da povlači raspoloživa sredstva od 755 miliona evra iz aranžmana predostrožnosti s MMF.
U Srbiji je, kako je navedeno, posle snažnog rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 3,8% u prvom tromesečju i usporenijeg rasta od 2% u drugom kvartalu, rast ipak postojan, uz porast investicija od 4,9% i izvoza od 10%, što utiče na dalji oporavak.
Posle dužeg razdoblja smanjivanja, javna potrošnja je porasla za 4,6%, a privatna za 1,3% u drugom tromesečju i pokazatelji govore da se to kretanje nastavilo.
Veća potražnja je uticala i na veći uvoz, i to od 7,9%, a industrijska proizvodnja u Srbiji je posle razdoblja pada ponovo počela da raste u julu i dostigla 5,1% u avgustu u odnosu na isto vreme 2015.
EK navodi da je došlo do većeg otvaranja novih radnih mesta, zaposlenih u Srbiji sad ima nešto preko dva miliona, nezaposlenost je pala na 15,2% radno sposobnog stanovništva, što je najniža stopa poslednjih godina, uprkos stalnom gubitku radnih mesta u javnom sektoru.
Budžetska politika srpske vlade je i dalje vrlo istrajna i stalno daje rezultate iznad postavljenih ciljeva prihoda i deficita, pa su krajem avgusta budžetski prihodi porasli za 9,9%.
Budžetski deficit, koji je 2015. godine bio 3,7% BDP, sad je 3,1%, a procena za 2017. je da će pasti na 2,9% BDP.
Javni dug Srbije i dalje se uvećava i pošto je 2015. dostigao 74,1% BDP, za 2016. se procenjuje da će biti 78,6% a u 2017. godini 79,9% BDP.
Javni dug je 2014. iznosio 68,3% a 2011. godine 44,2% BDP.
Srpska ekonomija je nastavila da uživa koristi od niskih međunarodnih cena energenata, naročito nafte, tako da je vrednost uvoza energije bila za četvrtinu niža nego u istom razdoblju 2015, a energenti predstavljaju stavku od 20% uvoza.
U ekonomskoj analizi EK se dodaje da je otud "na kretanje tekućeg platnog bilansa snažno uticao deficit u robnoj trgovini".
Direktne strane investicije su u letnjim mesecima porasle, naročito kad je reč o "dužničkim instrumentima", dostigavši milijardu i 54 miliona evra i pokrivajući preko 150% tekućeg platnog bilansa za osam meseci 2016. godine.
Inflacija je ostala ispod utvrđenog cilja srpske centralne banke, mada je u avgustu, mahom zbog porasta cena hrane, iznosila 1,2% u odnosu na isti mesec 2015.
Centralna banka je intervencijama uticala na stabilnost monetarnog tržišta pa je otkupom 445 miliona evra u julu i avgustu uvećala strane devizne rezerve na 9,6 milijardi evra, što pokriva šestomesečni uvoz robe i usluga.
Takođe se ističe da su niže kamatne stope i porast ekonomske aktivnosti uticali na to da preduzeća uzimaju više kredita i reč je o porastu od 6,4% u avgustu, dok je porast kredita za domaćinstva premašio 9%.
