Beograd – Za šest meseci, od 1. jula 2023. do kraja prošle godine, Savet za štampu je zabeležio da je Kodeks novinara Srbije prekršen ukupno 5.551 put.
Pored toga zabeleženo je i da su mediji u većini prećutkivali ono što je negativno za vlast, da su se u „blaćenju opozicije“ kao izvorima služili anonimnim nalozima na društvenim mrežama, kao i da se pisanje o estradi „proširilo na krug ljudi za koje ne znamo uopšte čime se bave„.
Kako je rečeno na predstavljanju izveštaja o poštovanju Kodeksa novinara Srbije u istom periodu tom telu je bilo podneto samo 50 žalbi.
Novinarka Vera Didanović je kazala da je u posmatranom periodu zabeleženo da „većina medija vrlo iscrpno izveštava o idejama i aktivnostima vlasti, uz potpuno prećutkivanje i selektivno informisanje onoga što je negativno za vlast„.
Didanović je dodala da je izveštavanje o opoziciji u tabloidima „uglavnom negativno„, uz ogroman broj najčešće nepotpisanih tekstova, u kojima se iznose neistine o opozicionim strankama i njihovim liderima.
Istakla je da je tokom monitoringa primećeno da je jedan od načina „blaćenja opozicije“ bilo prenošenje postova sa anonimnih naloga na društvenim mrežama, da su navođeni naslovi „u kojima imate nepostojeći citat„, kao i da je u isto vreme više različitih medija objavljivalo ista navodna saznanja o nekom događaju, kao na primer o višenedeljnom štrajku radnika pošte.
Članica komisije za žalbe Tamara Skroza je kazala da je dobra vest da nije bilo drastičnog povećanja broja krsenja Novinarskog kodeksa Srbije, a da je loša vest da nije bilo ni smanjenja.
Skroza je istakla da su mediji najviše kršili pravo na pretpostavku nevinosti, da se masovno kršilo pravo na zaštitu privatnosti, a da je ove godine „novitet“ kršenje Poglavlja 1 Kodeksa novinara Srbije – istinitost u izveštavanju – po njenoj oceni pre svega zahvaljujući izbornoj kampanji.
„Naš šampion po broju prekršaja tokom godine je list ‘Alo’. Imamo i pad (dnevnog lista) ‘Politika’ na ovoj rang listi, koji je dosta kršio kodeks tokom kampanje„, rekla je Skroza.
Među negativne primere izveštavanja ona je istakla tekstove o masovnom ubistvu u beogradskoj Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar„, koje se dogodilo u maju prošle godine.
Skroza je kazala da su se u medijima „pojavljivali čitavi serijali o maloletnom ubici“, sa temama koje nisu bile javni interes i koje su uznemiravale veliki broj ljudi.
Govoreći o izveštavanju medija o estradi, Skroza je kazala da se „krug estradnih ličnosti proširio na ljude za koje ne znamo uopšte čime se bave„, odnosno da se osim izveštavanja o učesnicima rijalitija, koji su nepoznati široj javnosti, počelo izveštavati i o njihovim rođacima, prijateljima ili komšijama.
„Kada se sve sabere, situacija nije vesela. Mislim da treba za istoriju da ostane zabeleženo kako se u ovom vremenu pisalo i izveštavalo„, zaključila je Skroza.
